Anksioznost – bolest modernog društva

Anksioznost

Kako da sačuvamo mir uprkos svim izazovima i iskušenjima modernog doba pitanje je sa kojiim se svakodnevno susrećemo. Anksioznost je bolest modernog društva.

Studije sprovedene u SAD-u pokazuju da je iz godine u godinu raste broj osoba koje pate od anksioznih poremećaja. Na koji način uslovi života, upotreba tehnologija i medija, socijalne norme i ishrana utiču na sve veću prevalencu anksioznih poremećaja? Za sada nije u potpunosti razjašnjeno. Ipak, možemo reći sve veći socijalni pritisci i težnja ka perfekcionizmu, koji postoje u društvu, svakako utiču na povećanu anksioznost.

Pored toga, neki stručnjaci smatraju da i veća mogućnost izbora može biti jedan od potencijalnih faktora. Kako oni navode, veća mogućnost izbora sama po sebi ne mora generisati anksioznost. Međutim, udružena sa socijalnim pritiskom, željom da ne pogrešimo i uvek izaberemo ono najbolje čini nas anksioznim. Osim toga, jedno od objašnjenja možemo potražiti u prezaštićujućem načinu vaspitanja u kome roditelji pokušavaju da decu poštede bilo kakvih neprijatnosti. U isto vreme se gubi iz vida da je njihova osnovna uloga da ih osposobe da se samostalno žive u svetu koji ih okružuje.

Studije pokazuju i da samotnjački način života povezan sa većim stepenom anksioznosti i depresivnosti. Ipak nije jasno da li anksiozne osobe rađe biraju da žive same, ili usamljenost dovodi do anksioznosti i depresivnosti.

Viša anksioznost u bogatijem društvu

Zanimljivo je da, prema nekim istraživanjima sprovedenim u Americi, veći stepen anksioznosti je prisutan u bogatijim drušvenim slojevima. Ovako nešto iznenadilo je stručnjake sa obzirom na to da bi se moglo očekivati da egzistencijalni stres u mnogome doprinosi pojavi i ispoljavanju anksioznih poremećaja. Ipak treba navesti da stepen siromaštva u datoj studiji nije naveden. Jedno od objašnjenja ukazuje na to, da lišeni egzistencijalnih problema, ljudi postaju usmereni na sticanje statusa i materijalnih vrednosti.

Na taj način oni svoje životne ciljeve izmeštaju u spoljni svet, što za posledicu ima „neprekidno jurcanje za srećom“. Pokazano je da su ljudi koji visoku vrednuju životnu filozofiju, međuljudske odnose i vreme provedeo u krugu porodice manje skloni anksioznosti.

Uticaj tehnologije na anksioznost

Što se tiče uticaja novih tehnologija i medija na opšte stanje anksioznosti u društvu, jedno istraživanje je rađeno u Škotskoj na populaciji adolescenta. Ono pokazuje da gledanje televizije pred spavanje dovodi do smanjenja samopoštovanja i ispoljavanja anksioznosti. Ovo svakako ne iznenađuje, sa obzirom na to da su televizijske vesti uglavno bazirane na izveštajima o političkim nemirima i prirodnim katastrofama. Pored toga većina serija i filmova sadrži elemente nasilja. Ipak ne možemo uopšteno govoriti o televizijskom programu. Bitno je voditi računa o kom televizijskom sadržaju je reč u ovakvim studijama.

Istraživanje veze anksioznosti i socijalnih mreža

Još jedno istraživanje sprovedeno u Sjedinjenim Američkim Državama pokazuje da je su oni koji koriste veći broj socijalnih mreža skloniji anskioznosti. Možemo pretpostaviti da je neprekidna želja da pred drugima ostavimo dobar utisak kao i da budemo uključeni u što veći broj socijalnih zbivanja razlog povećane anksioznosti.  Nije lako odupreti se težnji ka savršenstvu i pronaći sreću u vlastitoj životnoj filozofiji. Kao ni razvijati bliskost i posvećenost u odnosima sa drugima. Ali,  ne preostaje nam ništa drugo do da se trudimo da svoj životni mir izgradimo i sačuvamo.

Autor: Marija Manojlović, master psiholog i psihoterapeut pod supervizijom

Sa željom da Vam ponudimo saznanja koja će Vam olakšati život i poboljšati kvalitet života, pozivamo Vas na naše programe edukacije koji se održavaju u prostorijama Psihološkog savetovališta Centar u Beogradu ili online putem Skype-a ili Viber-a.
Prijavi se

Postavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *