Anksioznost i fobija

Anksioznost i fobije

Briga, strepnja i strah koji intenzitetom prevazilaze realnu opasnost, obično su označeni zajedničkim terminima, anksioznost i fobija. O tome na koji način treba da se borimo protiv svega toga, otkriva naša stručna saradnica.

Ako se imaju u vidu brojne mentalne disfunkcije u čijoj je osnovi anksioznost i fobija, mogli bismo bez preterivanja reći da je u pitanju fenomen koji ima karakter epidemije. Od mnogobrojnih tipova anksioznih poremećaja, fobije su daleko najrasprostranjeniji oblik anksioznosti. Na sto osoba, njih šest ima neki oblik fobičnog ponašanja. Učestalost fobija je nešto veća kod žena nego kod muškaraca (za razliku od opsesivno – kompulzivnog poremećaja koji je češći kod muške populacije).

Šta je fobija?

To je veoma intenzivan, iracionalan strah od određenih situacija, specifičnih predmeta, aktivnosti ili osoba. Nju karakteriše snažna i svesna želja da se izbegne suočavanje sa objektom ili situacijom u čijem se prisustvu doživljava panični strah. Prati je i čitav niz dramatičnih simptoma kao što su: crvenilo lica, ubrzavanja i nepravilnost srčanog ritma, drhtavica, suvoća usta, osećaj nestabilnosti, nesvestica i/ili vrtoglavica…

Vrste ovih strahova

Fobije nisu jedinstven fenomen. Najčešće razlikujemo agorafobiju, zatim socijalnu fobiju i specifične fobije.
Agorafobija predstavlja strah od otvorenog prostora, javnog mesta sa koga ne postoji mogućnost brzog odlaska ili od napuštanja prostora u kome se osoba oseća sigurnom. Najčešće je povezana sa paničnim poremećajem.

Socijalna fobija odnosi se na strah koji se javlja u okruženju drugih ljudi. Najčešće je vezana za mogućnost da se takva osoba obruka, to jest da će biti negativno procenjena od strane drugih. Ono što socijalnu fobiju izdvaja od uobičajene zabrinutosti za sliku koju emitujemo drugim ljudima, jeste anksioznost zbog mogućnosti da drugi opaze naš strah, što vodi ka izraženoj neurotizaciji socijalnog funkcionisanja.

I na kraju, postoji čitav spisak krajnje uobičajenih, ali i specifičnih fobija koje se odnose na strah od određenih objekata. Kao na primer od paukova (arahnofobija) ili specifičnih situacija. Npr. strah od visine (akrofobija), grmljavine, mraka, krvi, zubara, letenja avionom… Činjenica da mnoge specifične fobije, za razliku od socijalne anksioznosti i agorafobije, ne ometaju bitno funkcionisanje takvih osoba. S obzirom na to da predstavljaju ekstremni vid emocionalnog učenja, ljudi organizuju svoj život tako što se ili prilagođavaju ili izbegavaju situacije koje izazivaju njihove fobije.

Šta je anksioznost?

Ona predstavlja uzbuđenje u vezi sa situacijom koju tumačimo kao pretnju ili opasnost. To je ključna reakcija koja je obezbedila preživljavanje u neizvesnoj i negostoljubivoj sredini u kojoj se razvijala ljudska vrsta. Ona je, prema tome, omogućavala brzu reakciju (beg ili borbu) i samim tim predstavlja evolutivnu prednost.

Anksioznost je posledica više faktora. Traumatsko iskustvo, kao i zlostavljanje, pogotovu u ranim periodima života, imaju bitnu ulogu u nastanku svih anksioznih poremećaja. Međutim, iskustvo samo po sebi nije dovoljno. Savremena naučna istraživanja zaključila su da je anksioznost genetski zasnovana – ljudi se rađaju sa različitim predispozicijama za anksiozno reagovanje.

Najnovije metode proučavanja funkcionisaja mozga takođe su utvrdile da mozak anksioznih osoba drugačije reaguje na signale pretnje za razliku od onoga koji je normalni da je u pitanju greška u neurološkom mehanizmu koji anksioznu reakciju drži u uobičajenom opsegu. Jednostavno rečeno, ne postoji prekidač koji zaustavlja anksioznost. Prvobitna pogrešna procena ne koriguje se u skladu s realnošću. Oko takve pogrešne informacije stvara snažna emocionalna reakcija straha, koja nastavlja da se hrani i opstaje zahvaljujući izbegavanju. Iskrivljena slika sebe i situacije, učvršćuje se i postaje iracionalno uverenje.

Anksioznost i fobija – način lečenja

Kognitivno – bihejvioralna terapija daje dobre rezultate u lečenju anksioznost i fobije. Zahvaljujući naučnim istraživanjima dokazano je da principi učenja i formiranja doživljaja mogu da se primene u terapijske svrhe. Formirana iracionalna uverenja i greške u razmišljanju mogu da se zamene racionalnim idejama i ispravnim zaključcima. Izlaganje i postepeno privikavanje na situaciju u prisustvu objekta koji izaziva intenzivnu napetost i strah omogućavaju da se osoba suoči sa činjenicom da se ne dešava smak sveta. Da se ispravan način razmišljanja učvrsti u iskustvu. Začaran krug anksioznosti na taj način se prekida i osoba doživljava ono što na svesnom nivou ima kao saznanje. Saznanje da je zapravo bezbedna ili bar da joj ne preti opasnost s kojom nije u stanju da izađe na kraj.


Autor: Sanja Stanić, psiholog i psihoterapeut, Priredila: Ksenija Konić za časopis Story

Sa željom da Vam ponudimo saznanja koja će Vam olakšati život i poboljšati kvalitet života, pozivamo Vas da se prijavite na psihoterapijske seanse koje se održavaju u prostorijama Psihološkog savetovališta Centar u Beogradu ili online putem Skype-a ili Viber-a.
Prijavi se

Postavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.