Briga

„Kako ću preživeti sastanak u petak?“ „Šta da radim ako ostanem bez posla?“ „Šta ako padnem ispit?“ „Da li je dete nešto jelo u vrtiću/školi ili je gladno?“ „Šta ako ne stignem na bus?“ „Šta ako me ostavi partner?“ „Šta ako zakasnim na dečiju priredbu/na posao/na neku svečanost ili slično?“ U današnje vreme, kada se živi jako brzo, nije retkost da vam se ovakve ili slične a možda i neke drugačije brige vrzmaju po glavi. Šta su zapravo te brige? To nije ništa drugo do naše misli, koje predviđaju neku opasnost, koja će se možda desiti a možda i neće. Kada duže brinemo onda najčešće nakon predviđene opasnosti, krenu se nizati negativni ishodi takve situacije. I u tim momentima takva briga može da postane opterećujuća. Sa druge strane ako ne brinemo da li to onda znači da nam to nešto nije ni važno?

Kakvu funkciju ima briga?

Briga ima zaštitnu funkciju, a to je da nas pripremi za događaje koji nam predstoje. Na osnovu toga bi se moglo zaključiti da je onda briga dobra i da što više brinemo, to ćemo biti spremniji za to što dolazi. Ali da li je baš tako?

Kada pogledamo kakva značenja ima Briga u rečniku, nailazimo na to da možemo da joj pripišemo dva značenja: 1) Strepnja odnosno osećaj uznemirenosti i 2) Marljivost i preduzimljivost. Možda nam ovo pomogne da razgraničimo kada je za nas dobro da brinemo a kada je bolje da ne brinemo. Kako to uraditi? Možemo evaluirati da li ta konkretna briga naš prijatelj ili naš neprijatelj.

„Kako ću preživeti sastanak u petak?“. Da bismo je evaluirali kakva je to briga moramo imati više detalja. Kakav je to sastanak o kojem briga “priča“, da li je on jako relevantan, ko će tu sve biti, koja je naša uloga, šta se od nas očekuje. Razmislimo da li možemo nešto da uradimo kako bismo se pripremili za taj sastanak kako bismo povećali verovatnoću da ishod bude pozitivan.

Ovako postavljena briga liči na Marljivost, još ako se odlučimo na akciju npr. pripremimo prezentaciju za taj sastanak kako ne bismo morali sve podatke da pamtimo i pričamo iz glave već da to uradimo uz pomoć slajdova – što nas dovodi do Preduzimljivosti iz gore pomenutog značenja. Takva briga može biti prijateljska.

Prijateljska i neprijateljska briga

Sa druge strane ista briga – „Kako ću preživeti sastanak u petak?“ može isto tako biti i neprijateljska. Kako? Ukoliko u mislima nastavite nizati još briga – npr. „Šta ako se zacrvenim pred svima?“, „Šta ako krenem da mucam?“, „Šta ako izvalim neku glupost?“ i onda krenete da predviđate negativne ishode situacije – npr. „Svi će mi se smejati“, „Niko me više neće shvatati ozbiljno“, „Dobiću otkaz“ itd. Na osnovu ovoga, možemo reći da se ovakva briga može zvati Strepnja ili uznemirenost, jer je upravo osećaj uznemirenosti rezultat ovakve brige. Ovaj tip brige nas zaglavljuje da još više brinemo, a što više brinemo to manje delamo.

Verujem da ovaj način – ocenjivanje da li je briga prijateljska ili neprijateljska može da vam pomogne u svakodnevnom “briganju“. Međutim, ukoliko odlučite da probate, primetićete da kod nekih briga ma koliko se trudili da nađete način da one budu prijateljske, nećete u tome uspeti. Zašto? Zato što neke od briga o kojima brinete možda i svakodnevno, nisu u domenu vaše odgovornosti. Npr. „Da li je dete nešto jelo u vrtiću/školi ili je gladno?“, je odgovornost deteta i zaposlenih u vrtiću.

Eventualna akcija koja može da se sprovede vezano za ovu brigu jeste da pričate sa detetom zašto je važno da jede i zašto je dobro da više puta dnevno unosimo hranljive sastojke putem hrane u naš organizam, ali i dalje je odgovornost na detetu da li će vas poslušati. Stoga je ova briga dok ste vi na poslu a dete u vrtiću neprijateljska briga i nećete je rešiti dok ne dođete kući gde je onda i vaša odgovornost da dete nahranite.
​
Kada se sretnete sa brigom koja nije u domenu vaše odgovornosti, najbolje što možete da uradite za sebe jeste da odlučite da NE BRINETE.

Autor: Martina Heđi, master psiholog, sistemsko porodični psihoterapeut pod supervizijom