Emocije kod muškaraca i žena – sličnosti i razlike

Emocije kod muškaraca i žena

Emocije kod muškaraca i žena se razlikuju, odnosno razlikuje se njihovo doživljavanje i ispoljavanje. Na koji način pripadnici jačeg pola pokazuju svoja osećanja? A kako to čine njihove partnerke? I zašto postoje stereotipi o tome kako dečaci ne smeju da zaplaču, a devojčice da budu agresivne, objašnjava naša stručna saradnica.

I pored toga što se za žene misli da su emocionalnije od muškaraca, Svetsko prvenstvo u fudbalu snažno osporava takav stereotip. Emocije kod muškaraca i žena mogu biti jednako intenzivne. Na tom primeru možemo se uveriti koliko su muške emocije snažne, burne i u kojoj meri je njihov raspon zadivljujuće veliki. Naime, nije reč samo o besu i agresiji koja podstiče takmičarski duh, već i izražena tuga, povređenost, beznađe, razočaranje, nezadovoljstvo, što je u nekim slučajevima praćeno i pravom rekom suza.

Emocije kod muškaraca i žena – razlike u doživljavanju i ispoljavanju

Međutim, ne možemo zanemariti ni stereotipe s kojima odrastamo, bilo da je reč o muškarcima ili ženama. Oni su važni jer oblikuju način tumačenja podataka iz realnosti. Sasvim je izvesno da raspon opaženih emocija kod jačeg pola tokom trajanja Mundijala nije narušio sliku muškarca koji ne pokazuje emocije smatrajući ih prilično nevažnim i žene koja je osećajna, brižna i osetljiva. Zbog čega je to tako? Izgleda da se u sticanju razlika kod oba pola preteruje, mada je izvesno da one postoje. Smatra se da dominacija testosterona čini da muškarac razvija agresivne tendencije. Razlika u razvijenosti moždanih struktura upućuje da žene imaju veće verbalne kapacitete za izražavanje emocija, dok se kod muškaraca razvijaju oblasti zadužene za prostorne i mehaničke odnose.

Međutim, činjenica je da su razlike u doživljavanju i ispoljavanju emocija unutar grupe velike. Postoje pojedinci koji ispoljavaju emocije, ali i pripadnice lepšeg pola koje ne reaguju na taj način. Ti polariteti veći su nego apsolutne razlike koje postoje između muškaraca i žena. Biološke dispozicije su važne i u psihologiji one se odnose na temperament neke osobe.

Stara Hipokratova podela na kolerike (one koji burno ispoljavaju pretežno neprijatna osećanja), melanholike (koji dugo i snažno osećaju emociju tuge), sangvinike (skloni su optimističnim pogledima i prijatnim emocijama) i flegmatike (osobe sa površnim, kratkotrajnim i slabim emocijama), pokazuje ljudske urođene sklonosti koje možemo opaziti u svakodnevnim situacijama. Međutim, potpuno smo svesni da emocionalnu ekspresiju nije lako pojednostaviti. Razlike u ispoljavanju jačine osećanja kulturno su uslovljene. Muškarci češće prikrivaju iznenađenje i strah, dok žene uglavnom skrivaju gađenje, prezir i bes.

Sve je u prirodi

Biologija je samo osnova kroz koju se prelama uticaj neposrednog i šireg socijalnog okruženja, kao i model odnosa koji je prisutan u porodici. Jasno je da ti društvani uticaji oblikuju načine ispoljavanja emocija. Odrasli često dečaka smatraju slabićem kad ispolji emociju tuge (plačeš kao devojčica!), a devojčicu osuđuju ako se agresivno ponaša. Često takve emocije prati impulsivno ponašanje i sklonost ka supstancama koje guše osećanja. Alkohol, droga i ekscesivno, agresivno ponašanje, često su u funkciji bežanja od depresije. Devojčice, kad su besne i ljute, plaču. Društveno neprihvatljivu emociju pretvaraju u onu koja može da obezbedi kakvu – takvu podršku socijalne sredine.

Ispoljavanje emocija

Društveno okruženje ne gleda blagonaklono na ovakav vid ponašanja. Muškarcima se u manjoj, a ženama u većoj meri toleriše izražavanje osećanja. Međutim, i jedni i drugi, srazmerno društvenoj toleranciji, imaju isti problem kada zanemaruju, potiskuju i negiraju sopstvene emocije. Bitno je da znaju kako je pored biološke dispozicije koja se odnosi na njihov pol, daleko važniji naučeni obrazac emocionalnog ispoljavanja koji usvajamo u porodičnom i društvenom okruženju. A ono što je naučeno, može se menjati i patnja ne mora da bude sudbina.

Razlika u ispoljavanju osećanja, kada je reč o polovima, neophodna je u zavođenju. Privlačnost, koja je u osnovi emocionalnih veza, svoj izraz nalazi u složenim ponašanjima koja drugoj strani stavljaju do znanja da joj se dopadate. Ta sinhronizacija emocionalnih ponašanja bila bi nepotrebna da ne postoji razlika između muškaraca i žena.

Autor: Sanja Stanić, psiholog i psihoterapeut, Priredila: Ksenija Konić za časopis Story

Sa željom da Vam ponudimo saznanja koja će Vam olakšati život i poboljšati kvalitet života, pozivamo Vas na naše programe edukacije koji se održavaju u prostorijama Psihološkog savetovališta Centar u Beogradu ili online putem Skype-a ili Viber-a.
Prijavi se

Postavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *