Farmakoterapija u psihijatriji

farmakoterapija u psihijatriji

Kao i u svakoj grani medicine, tako se i u psihijatriji koriste lekovi za različite probleme, poremećaje i bolesti. Generalno gledano, farmakoterapija u psihijatriji tj. lekovi za lečenje psihijatrijskih bolesti se odnose na:

antidepresivi (lekovi za lečenje depresivnih poremećaja)

sedativi i hipnotici (lekovi za lečenje anksioznih poremećaja)

antipsihotici (za lečenje psihotičnih poremećaja)

stabilizatori raspoloženja (za lečenje poremećaja raspoloženja)

Farmakoterapija u psihijatriji se odnosi na sledeće medikamente:

Antidepresivi

To je grupa lekova koja deluje na poremećaje raspoloženja, tj. depresivne poremećaje. Postoji više podtipova ovih lekova. Oni u suštini deluju na sličan način, sa malim razlikama na nivou neurotransmitera (serotrotin, noradrenalin, dopamin). U zavisnosti od faze i težine bolesti, koriste se raličite vrste ovih lekova. Postoje stariji lekovi, koji se i dalje primenjuju u određenim slučajevima. Međutim, danas se češće koriste savremeni antidepresivi (SSRI, SNRI, SARI…). Oni imaju malo neželjenih efekata i omogućavaju dobar kvalitet života dok se uzimaju.

Često postoji strah i pitanja da li ovi lekovi izazivaju zavisnost, na šta je odgovor da ne izazivaju. Uzimaju se duži vremenski period. Najpre u prvoj epizodi godinu dana, a zatim i duže, nekad i ceo život, ako su u pitanju teške, endogene depresije. Sa tim treba upoznati klijente, da ne bi došlo do postojanja sumnji i tzv. efekta „noceba“. To je efekat suprotan od placeba, kad smo ubeđeni da nam neki lek neće prijati i koristiti. Simptomi na koje deluju su poremećaj volje, poremećaj spavanja, raspoloženja, apetita, nagona…

Zato treba sa svakim klijentom izdvojiti koliko god treba vremena da se objasni na koji način deluju ti lekovi, koliko dugo, koji su mogući neželjeni efekti i slično.

Sedativi i hipnotici 

To je grupa lekova koja deluje na širok spektar poremećaja. Kada je potrebno smiriti klijenta koji je veoma uznemiren, napet, ima probleme sa spavanjem, psihomotornim nemirom i slično. Najpoznatiji među njima su tzv. Benzodiazepini, koji deluju na širok spektar simptoma. Oni brzo deluju, ali je velika mogućnost izazivanja zavisnosti i povećanja tolerancije ako se uzimaju nekritično i bez nadzora lekara. Oni su među najpropisivanijim lekovima u opštoj medicini, kao i u psihijatriji. Najpoznatiji su bensedin, lorazepam, ksalol, bromazepam.

Neki od njih izazivaju sedaciju, dok drugi ne. Koriste se u lečenju raznih anksioznih poremećaja, poput paničnih poremećaja, socijalne fobije, specifičnih fobija, generalizovanog anksioznog poremećaja. Takođe i opesivno kompulzivnog poremećaja, kao i kod drugih poremećaja kod kojih preovladava anksiozost, uznemirenost, napetost, psihomotorni nemir (psihotični poremećaji, depresija, bipolarni poremećaji…)

Jako su efikasni, ali je i moguća zloupotreba, tako da je potrebno da se uzimaju pod nadzorom lekara. Uzimaju se najduže mesec dana, a onda se moraju postepeno isključiti. Postoje izuzeci, kada se uzimaju i duže, kao kod generalizovaniih anksioznih poremećaja, paničnih poremećaja, psihoza i slično. Kako se moraju postepeno isključivati, tako se moraju i postepeno uvoditi u terapiju, da bi se organizam postepeno adaptirao na njihovo dejstvo.

Najteži neželjeni efekat ovih lekova jeste tzv. apstinencijalni sindrom usled naglog isključenja, u  vidu uznemirenosti, nemira, nervoze, preznojavanja, poremećaja svesti i slično.

Takođe, jako je opasno ako se koriste u kombinaciji sa alkoholom, psihoaktivnim supstancama, jer mogu da imaju kumulativno dejstvo na centralni nervni sistem. To može izazvati poremećaj svesti, poremećaj disanja, komu, a mogu dovesti i do smrtnog ishoda.

Antipsihotici

Farmakoterapija u psihijatriji koja se naziva antipsihoticima se odnosi na grupu lekova koji se koristi za lečenje psihotičnih poremećaja (shizofrenije, prolaznih psihotičnih poremećaja, maničnih faza bipolarnih poremećaja, maničnih poremećaja, psihotičnih faza kod poremećaja ličnosti i slično). Prvi efikasni lekovi u oblasti psihotičnih poremećaja su otkriveni pedesetih godina prošlog veka, a do tada su koršćene razne alternatvne metode (vrteća stolica, insulinska koma, veštačka hibernacija), zbog čega je do današnjih dana ostao strah i stigma u društvu vezan za lečenje ovih bolesti. Simptomi na koje deluju su halucinacije, sumanute ideje, uznemirenost, agitacija, poremećaji spavanja, nervoza, napetost…

Postoje razne grupe ovih lekova, koje se dele na antipsiotike I i II generacije, u zavisnosti kada su nastali i kakve efekat imaju. Takođe postoji i podela na tipične i atipične antipsihotike, tipični su stare vrste lekova, koji imaju jako brzo dejstvo na psihomotornu uznemirenost, agitaciju, agresivnost, te se koriste na početku lečenja, kada pacijenti imaju navedene simtpome, i to često u vidu injekcija. Kada prođe ta prva faza bolesti, i klijenti postaju nešto smireniji, prelazi se na per os forme, tj.tablete. Tada se koriste atipični antipsihotici, koji su savremeniji i lakše se podnose, takođe omogućavaju bolji kvalitet života.

Kao i svi lekovi, i ovi imaju razne neželjene efekte, tako da se moraju uzimati pod strogim nadzorom psihijatra. Najteži neželjeni efekat starih antipsihotika je tzv. maligni neuroleptični sindrom. Sindrom je životno ugrožavajući i zahteva lečenje u jedinicama intenzivne nege. Savremeni antipsihotici su bezbedniji, ali sa druge strane izazivaju povećanje masti i šećera u krvi, deluju na srčanu aktivnost. Zbog toga mora redovno da se kontrolišu navedeni parametri u krvi, kao i da se sprovodi higijensko-dijetetski tretman tokom lečenja i redovna fizička aktivnost.

​Ali, zahvaljujući ovim lekovima, čak i najteže psihijatrijske bolesti se mogu uspešno lečiti i takvi klijenti mogu imati uspešan i kvalitetan život.

​Stabilizatori raspoloženja 

Kao što sam naziv kaže, to se odnosi na farmakoterapiju u psihijatriji za lekove koji se koriste za stabilizaciju raspoloženja kod poremećaja raspoloženja, kao sto je bipolarni afektivni poremećaj, ciklotimija, gde se smenjuju epizode depresije i epizode manije. To je jako naporno i teško podnošljivo, te se stabilizatori koriste da bi klijenti bili što stabilnijeg raspoloženja, a samim tim i funkcionalniji. Najpoznatiji stabilizator je Litijum, koji je jako efikasan u lečenju ovih poremećaja. Iako je počeo da se koristi pre dugi niz godina, i danas je jedan od zlatnih standarda za lečenje bipolarnog afektivnog poremećaja. Zbog neželjenih efekata, mora se postepeno uvoditi u terapiju, i meriti nivo u krvi jednom nedeljno, zato se mora uzimati pod nadzorom psihijatra.

​Drugi lekovi koji se koriste su tzv. antiepileptici, tj. lekovi protiv epileptičnih poremećaja. Oni su takođe efikasni za lečenje poremećaja raspoloženja (Valproična kiselina, Karbamazepin, Lamotrigin, Gamapentin…)

Jako je važno voditi računa o mentalnom zdravlju. Ne treba se stideti i plašiti da se obratimo stručnjacima, koji će nam pomoći da se bolje osećamo i bolje funkcionišemo u svakodnevnom životu. Farmakoterapija u psihijatriji odnosno lekovi nisu uvek neophodni. Nekad je dovoljan razgovor, savetovanje i psihoterapija. Ali u nekim slučajevima je neizbežno uzimati farmakoterapiju, bez predrasuda i stigmatizacije.

Autor: dr Tatjana Vlašković Jovićević, spec. psihijatrije i psihoterapeut

Sa željom da Vam ponudimo saznanja koja će Vam olakšati život i poboljšati kvalitet života, pozivamo Vas na naše programe edukacije koji se održavaju u prostorijama Psihološkog savetovališta Centar u Beogradu ili online putem Skype-a ili Viber-a.
Prijavi se

Postavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *