Hipohondrija – umiranje na rate, polako i lagano

Hipohondrija

Šta je hipohondrija? Strašna je sudbina umišljenog bolesnika. To je čovek koji umire na rate, a ne živi ni onim delom života koji mu još ostaje. (Ivo Andrić)

U savetovalište ulazi mladić od 30 godina, elektroinženjer, zaposlen, neoženjen, do skora je bio u višegodišnjoj vezi sa devojkom koja ga je ostavila. Navodi da ga je devojka ostavila neposredno po odlasku kod urologa, sumnja da ima kancer prostate. Navodi da ima probleme i sa varenjem kao i da ima želudačnu kilu, da u poslednje vreme loše spava, a i sav je utrnuo…

Hipohondrija…dok zdravi ljudi za sebe veruju da su zdravi dok se ne dokaže suprotno, osoba koja boluje od hipohondrije sebe smatra bolesnom i traži dokaze da to ipak nije tako.

Preokupiranost bolešću, hipohondrija, je prisutna uprkos rezultatima koji ukazuju da nema postojanja bolesti. Tek što dobije potvrdu da joj je jedan organ zdrav ili da samo radi drugačije nego što je to uobičajeno (ali radi), osoba ispituje drugi organ. I tako u nedogled, osluškuje svoje srce, posmatra svoje telo, insistira na ustaljenim ritmovima spavanja (ako pomeri vreme odlaska na spavanje jako se uznemiri), redovno meri krvni pritisak i temperaturu, pije preventivno lekove, opsednuta je zdravom hranom, ne prihvata odgovornost za svoje zdravstveno stanje (uvek je neko drugi odgovoran)… Zabrinutost za sopstveno zdravlje oduzima toliko energije da sve ostale sfere života gube na kvalitetu.

Hipohondrija – uzrok

Hipohondrija, po psihodinamskoj teoriji, nastaje u nedostataku dobrog odnosa i nedovoljnoj ljubavi u najranijem detinjstvu od strane roditelja. Dete ima potrebu da nadoknadi ljubav te tako preusmerava pažnju na sebe i neadekvatno počinje da se bavi svojim telom i organima.

Preterana analiza reakcija u telu otvara sumnju da nešto nije u redu, a kako se dete oseća usamljeno i nedovoljno prihvaćeno ono nema mogućnosti da svoje strahove i strepnje iskomunicira i iskaže svoje emocije. Potisnute emocije ostaju zarobljene u telu i one su obično uzročnici fizičkih bolesti.

Porodično sistemski pristup hipohondra vidi kao osobu kojoj nedostaju komunikacione veštine (komunikacija „kroz bolest“). To je osoba koja ima disfuncionalne ponašajne obrace koji se javljaju kako posledica nemogućnosti rešavanja svakodnevnih problema. Takođe i kao aleksitimičnu osobu (nedostatak razumevanja, procesuiranja i opisivanja emocija)…

Ponašanje hipohondra

Osobe koje imaju ovaj poremećaj znaju da budu jako zahtevne i da opterećuju svoje socijalno okruženje. Prefokusiranost na sebe i svoje potrebe i bolesti neminovno vodi do pogoršanja i prekida odnosa sa okolinom. Komorbiteti sa hipohodrijom su depresija u najvećem broju slučajeva, ali i somatizacije, fobije, opsesivne misli i prisilne radnje.

Hronična hipohonrija može osobu da odvede u istinsku bolest. Kontinuirana briga o zdravlju uz nesvesne autosugestivne misli može da izazove telesni poremećaj za koji ne postoji realan, fizički uzrok (konverzija), ali postoji problem koji je realan i zahteva analizu i lečenje.

Kako pomoći hipohondru?

Empatija i razumevanje nisu dovoljni da bi se problem rešio. Povlađivanje u konstantnim zahtevima za dodatne odlaske kod lekara kao i preuzimanje odgovornosti za obaveze osobe koja ima problem sa hipohondrijom dodatno je vodi u pasivnost. Pomoć i podrška pružena na ove načine je samo kontraproduktivna. Osoba nastavlja da „hrani“ bolest i odražava disfunkcionalne obrasce ponašanja i neadekvatnu adaptaciju.

Retko se dešava da osoba sa ovim poremećajem sama odluči da poseti stručnjaka za mentalno zdravlje. Zato je preporuka da se uključi neko blizak iz okruženja osobe kao pratilac. Lečenje može biti dugotrajno. Uglavnom se kombinuju medikamenti i psihoterapija. Ono što je izvesno život nakon „prolaska“ kroz psihoterapiju izgleda mnogo optimističnije. oOsoba značajno manje brine, nauči funkcionalne načine da traži ljubav i da da istu. Razume bolje sebe (dolazi u kontakt sa „zabranjenim“ emocijama) i druge, živi otvorenije i srećnije.

Autor: Vesna Milojević, master psiholog i porodični psihoterapeut

Sa željom da Vam ponudimo saznanja koja će Vam olakšati život i poboljšati kvalitet života, pozivamo Vas da se prijavite na psihoterapijske seanse koje se održavaju u prostorijama Psihološkog savetovališta Centar u Beogradu ili online putem Skype-a ili Viber-a.
Prijavi se

Postavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *