Internet i socijalizacija dece

Koliko vremena deca provode na internetu?

Kako izgleda socijalizacija dece na internetu? Na osnovu rezultata istraživanja, socijalizacija dece na internetu izgleda ovako: 30% dece starosti do 15 godina na internetu provodi do 2 sata dnevno. Postavlja se pitanje da li internet služi umesto nečeg kao što je socijalizacija dece? Procenat dece koja na internetu provode preko 4 sata dnevno iznosi čak 35%. Među mališanima mlađim od 3 godine, tek svako četvrto dete uopšte ne koristi internet. Kako starost deteta raste, smanjuje se i broj dece koja nisu „online“. Na uzrastu od 7-12 godina je 3% dece koja ne koriste internet, a na uzrastu od 13-15 godina tek 1%. Internet umesto socijalizacije kod dece se često upotrebljava i zloupotrebljava.

Aktivnija i samostalna upotreba Interneta započinje nakon opismenjavanja u mlađem školskom uzrastu. Sa dečijim pretraživačima se može koristiti uz nadzor i ranije. Pre treće godine dete nikako ne bi trebalo samostalno da koristi internet. Preporuka je isključivo uz roditelja i to vreme ograničiti što je moguće više. Npr. da odgleda samo jedan kratak crtani film dnevno. Socijalizacija dece se sada prevashodno obavlja putem interneta.

U ovom uzrastu je neophodno da se dete socijalizuje i da nauči pravila ponašanja svoje uzrasne grupe. To znači da je neophodno da bude u prisustvu druge dece a ne odraslih ili sadržaja sa interneta. U svojoj vršnjačkoj grupi dete uči kako da se ponaša sa decom koja su manje ili više stidljiva, manje ili više agresivna. Uspostavlja različite odnose sa drugarima pri čemu uspostavlja različite odnose u grupi vršnjaka i bori se za svoj status.

Ovakvo lično iskustvo je nezamenljivo i u kasnijem uzrastu, sve do polaska u školu pa i kasnije. Uzrast dece je praćen različitim interesovanjima, te ne čudi da najmlađu decu interesuju crtani filmovi a mališane starosti 7-12 godina online igrice.

Internet i socijalizacija dece

Dobijeni rezultati ukazuju na koji način deca i adolescenti zadovoljavaju potrebu za socijalizacijom. Socijalizacija dece i potreba za socijalizacijom je naročito izražena na početku adolescencije. Tada najveći procenat dece koristi internet i to u formi društvenih mreža, koje nude instant socijalizaciju. S obzirom na to da je Internet kod dece pretežno sredstvo zabave i virtuelnog druženja, stvara se navika produženog vremena uživanja. Umesto vremena provedenog u korisnom učenju i radu, u realnom druženju i hobijima.

Takođe, stvara se navika momentalnog zadovoljenja potreba za igrom i druženjem, bez odlaganja. Ovo takođe smanjuje kapacitet za čekanje, strpljenje, prevladavanje impulsa i nagona i odlaganje zadovoljstva radi napornog rada na ostvarenju nekog ličnog cilja.

Manje stvarnog kontakta

Internet omogućava manje stvarnog kontakta i interakcije i socijalni život, koji se svodi na zajedničko ineresovanje oko izdvojenih i često beznačajnih životnih sekvenci. Neka vrsta odsustva komunikacije i autizma u realnom prostoru i vremenu. Ona smanjuje mogućnost formiranja socijalnih i emocionalnih utisaka radi razvoja socijalnih veština. Socijalne mreže omogućavaju formiranje lažne slike o sebi i upoređivanje sa lažnim predstavama koje o sebi stvaraju drugi ljudi.

Idealno bi bilo da decu usmeravamo da kvalitetno provode vreme, da borave u prirodi i bave se sportom. Takođe da razgovaramo sa njima o svemu, umesto da zbog brzog tempa života i multitaskinga prepustimo medijima i internetu da izgrađuju sistem vrednosti naše dece. Iako internet može da zadovolji intelektualnu glad i radoznalost za informacijama, zbog neplanskog preletanja pažnje sa sadržaja na sadržaj, pažnja se rasplinjava.

Pažnja se  rasipa na različite sadržaje, umesto voljnog i vremenski ograničenog fokusiranja pažnje na konkretnu temu. Stvara se navika da se vreme „ubija“ i „troši“ neobaveznim sticanjem raznovrsnih a bespotrebnih informacija.

Povećava se upotreba fantazije, razmišljanja u slikama i scenama i nerealnim svetovima umesto intelektualnog baratanja stvarnim podacima iz stvarnog sveta. Najviše vremena se provodi na YouTube-u, društvenim mrežama (Facebook, Instagram…) i online igricama.

Šta gledaju deca na internetu

Među najmlađima, najgledaniji su crtani filmovi na You Tube-u. Kod mališana starosti 7-12 godina najviše se igraju online igrice, dok kod dece uzrasta 13-15 godina preovladava korišćenje društvenih mreža. Velika većina roditelja, čak 71% njih, smatra da njihova deca provede previše vremena na internetu. Čak 35% roditelja smatra da sadržaji kojima pristupaju njihova deca nisu bezbedni. 38% nije sigurno u bezbednost tih sadržaja. U skladu sa visokom zabrinutošću za bezbednost dece na internetu, čak 76% roditelja bi volelo da ima veću kontrolu nad sadržajima kojima pristupaju njihova deca. Iz ugla psihologa izgleda da deca zaista previše vremena provode na internetu. Postavlja se pitanje i njihove bezbednosti u susretu sa sadržajima.

Pravila ponašanja na internetu

Uključenje dece na Internet može se poistovetiti sa uključenjem dece u saobraćaj i spoljni život uopšte. Socijalizacija dece preko interneta opasnosti.  Iste opasnosti vrebaju i na ulici i na Internetu. Dakle, čak i ako niste vozač, učesnik ste saobraćaja kao pešak i kao roditelj imate obavezu da poznajete propise i obavestite svoju decu kako da se ponašaju u saobraćaju da bi sačuvali svoju bezbednost i bezbednost drugih ljudi.

Isto tako, čak i ako niste aktivan korisnik Interneta i kompjuterske tehnologije, kao roditelj morate poznavati osnovna pravila korišćenja Interneta i mere kontrole bezbednosti dece na Internetu. Socijalizacija dece uključuju osnovna pravila komunikacije sa nepoznatim osobama. Nikako ne smete razmenjivati lične podatke, slike i ne stupati u komunikaciju sa njima.

Socijalizacija dece i odnos poverenja

Takođe je potrebno razvijati i odnos poverenja sa detetom, gde dete može da vam se obrati ukoliko ima neki problem ili nedoumicu. Roditelji s pravom sumnjaju da su deca zaštićena na internetu ali isto tako nisu u mogućnosti da budu sve vreme pored deteta. Sa pravom se pitaju da li su sadržaji kojima su deca izložena bezbedni. Svakako je sugestija da se roditelji više informišu o načinima kontrole i zaštite svoje dece na internetu putem sredstava informisanja, tribina, članaka.

Autor: Irena Werner, psiholog i psihoterapeut, tekst je objavljen na Portalu Nedeljnik