Internet kao zamena za izlazak u grad

Sećate li se vremena kad su deca provodila sate napolju, ispred zgrade ili u dvorištu, a u kuću se vraćala oguljenih kolena, prljava i umorna a ne na internetu? Kad internet nije postojao? Kad smo dobijali čestitke za praznike i otvarali pisma, kad smo informacije dobijali samo iz novina, sa TV i radija? To vreme je izgleda zauvek nestalo, jer danas postoji sve na jednom mestu, na „internetu“. Na društvenim mrežama možete da se sprijateljite sa bilo kim, a današnja deca, pokazuju statistike, 80 odsto slobodnog vremena provode na internetu, najčešće na društvenim mrežama fejsbuk, tviter i instagram.

Kako da ih zaštitimo, ispratimo sadržaje koje gledaju i šta razmenjuju sa svojim virtuelnim sagovornicima? Kako da ih naučimo da ne odaju lične informacije, da sačuvaju privatnost i potraže pomoć ukoliko zapadnu u nevolju?

Realnost i internet

Da im potpuno uskratite internet nije moguće, jer bez korišćenja kompjutera i globalne mreže ne mogu da funkcionišu. Kako onda da se postave granice i koja ograničenja treba primenjivati? Na ova pitanja čitaocima Bilja i Zdravlja odgovara psiholog i psihoterapeut Sanja Stanić.

„Ljudi Internet doživljavaju kao virtuelnu stvarnost, odnosno kao nešto apstraktno, lažno, neopipljivo a zapravo ne postoji ništa što je danas realnije, odnosno stvarnije od toga.

Čak i oni koji beže od interneta potroše bar pola sata dnevno na proveravanje mejlova, jer bez njih ne može ni da se radi. Lično mi je trebalo mnogo „mentalne snage“ da se zaustavim, jer fejsbuk, instagram, tviter i ostale društvene mreže lako „uvlače“ i neprimetno oduzimaju vreme. Zamislite kako je deci koja su po prirodi radoznalija i otvorenija za takve načine komunikacije i informisanja? Ili tinejdžerima kojima internet popunjava „prazno“ vreme? Veoma im je teško da postave granice“ – kaže naša sagovornica.

Internet i kontrola

Zato, kaže ona, treba biti veoma obazriv, ali što je kontrola čvršća o rigidnija, to je motivacija dece da rade nedozvoljene stvari veća.

Kontrola treba da bude fleksibilna. Roditelji moraju da budu prisutni, da budu tu za svoju decu. Najbolje je recimo ako dođete u fazu da sa decom budete prijatelj na fejsbuk. To znači da ste bliski, da razgovarate, da ne branite korišćenje interneta i društvenih mreža. Naglašavam da poverenje, ipak, mora da bude dvosmerno, što znači da ako vi hoćete da kontrolišete profile svoje dece, ona treba da imaju uvid i u vaš, da na neki način prate i ono što vi radite na društvenim mrežama.

To su takozvane fine manipulacije, detetu ukazujete poverenje da biste ga dobili. Ponovo naglašavam da morate biti prisutni i u toku, jer ako im prepustite da se sami snalaze, povratka nema. Korišćenje interneta je bukvalno isto kao i izlazak, opasnosti koje im prete su jednake, ako ne i veće. Treba da postoje ista pravila i granice. Zabranu korišćenja interneta treba uvrstiti među kazne, kao i zabranu da se izađe u grad – kaže Sanja Stanić.

Internet i mudra kazna

Govoreći o primerenoj kazni za neprimereno korišćenje interneta Stanićeva kaže:
„Kazne treba da budu mudre. Ne zaboravite da deca vole granice iako se to roditeljima tako ne čini. Ne vole da ih pustite da rade šta hoće, jer se u granicama daleko bolje snalaze i funkcionišu. Kaznom roditelj pokazuje da je prisutan, da prati šta dete radi. Pravila kažnjavanja se utvrđuju u dogovoru sa decom. Kao što biste za loš uspeh u školi kaznili dete zabranom da nedelju dana izlazi sa vršnjacima, tako možete ograničiti i korišćenje interneta na neko vreme.

U kazni je veoma važno obratiti pažnju na psihološke karakteristike deteta, jer ista kazna ne funkcioniše kod svakog jednako. Roditelji ne treba da se plaše grešaka, poručujem im da nije strašno ni ako pogreše. Čak iako kazna nije adekvatna, ako se ogreše o dete, tako mu se daje vrsta primera – može da se „zabrlja“, ali sve može i da se popravi“.

Kad kažnjavate dete, podseća naša sagovornica, to utiče na razvijanje „superega“ i osećaja krivice: ako kazna izostaje, dete rizikuje da dete „naduva “svoje osećanje krivice i da kažnjava samo sebe, što je vrlo čest slučaj u psihologiji. Motivište dete da mu dolaze prijatelji, da provodi vreme napolju, posebno kada su lepi dani. Ne možete ih „sačuvati“ od interneta, ali ih možete naučiti da ga pametno koriste.

Pojam „privatnost“

Ukoliko, na primer, na fejsbuku nemate zaštićen profil, pa čak i ako ste podešavanja namestili da vas mogu pratiti samo prijatelji, istraživanja pokazuju da vas može videti više od 40000 ljudi (ako prosečno imate 200 prijatelja i svako od njih još toliko, dolazi se do ove orijentacione brojke). Tinejdžerima objasnite da ne ostavljaju privatne informacije na fejsbuku, kao i da ne prihvataju kontakte sa ljudima koje sreću samo u virtuelnom svetu, na raznim četovima ili igricama.

Posavetujte ih da ne učestvuju u nagradnim igrama u kojima se traže adresa, grad, brojevi telefona. Ako postavljaju fotografije neka obrate pažnju na ambijent u kojem je fotografija nastala, kao i da albume zaštite i nikad ih ne postavljaju u grupe dostupne svima. Isto važi i za statuse i bilo koje druge informacije koje žele da sačuvaju.

Saveti za korišćenje

Uputite decu koje stranice treba da koriste i kako. Ograničite vreme provedeno na kompjuteru ili telefonu. Pratite sajtove koje vaše dete posećuje, postoji veliki broj aplikacija i programa koji vam mogu dati uvid u to šta dete radi na internetu. Parental control je najpopularnija.

Kompjuter, savetuju psiholozi, ne treba da stoji u dečjoj sobi (što se uglavnom ne može primeniti na tinejdžere već na mlađu decu). Upoznajte se sa slengom, jer vam čak i pristup tinejdžerskim četovima u suprotnom može biti nerazumljiv. Na internetu postoji lista najupotrebljavanijih engleskih internacionalnih čet skraćenica. Pogledajte je. Ohrabrite dete da vam prijavi svaki kontakt ili razgovor koji mu se učini čudnim i objasnite mu da ga čuva kao potencijalni dokaz.

Autor: Sanja Stanić, psiholog i psihoterapeut, Priredila: Jasna Jovanović, časopis Bilje i zdravlje