Internet zavisnost

Internet zavisnost

Veoma često problem prekomernog korišćenja interneta odnosno internet zavisnost se pojavljuje u adolescenciji, a od skorije čak i u ranijim uzrastima. U prethodnom tekstu naveli smo kriterijume na osnovu kojih se određuje da li postoji problem sa prekomernom upotrebom interneta. Bilo da se radi o deci, adolescentima ili starijim osobama, pojedinac uglavnom nije motivisan da promeni svoj životni stil. Bliski rođaci, partneri i roditelji su najčešće ti koji dovode pojedinca kod psihologa ili psihoterapeuta. Upravo zbog toga osnovni korak jeste motivisati klijenta da počne da se menja.

Neophodno je da terapeut edukuje klijenta o lošim posledicama prekomerne upotrebe interneta. Potrebno je da ga suoči sa time kako upotreba interneta oblikuje njegovu porodičnu dinamiku i utiče na njegovo svakodnevno funkcionisanje i rađa internet zavisnot. Jedan od načina da se klijent motiviše jeste vođenje dnevnika i popunjavanje upitnika samoprocene, koje kasnije možemo prodiskutovati sa klijentom.

Na početku terapijskog procesa neophodno je postaviti jasne ciljeve za konkretna ponašanja i postepeno uvoditi ograničenja sa kojima se klijent slaže. U kognitivno-bihejvioralnoj terapiji, smatra se da je neophodno raditi na sledećim terapijskim ciljevima:

Identifikovanje problematičnih ponašanja na internetu (da je problem prekomernog igranja igara i/ili prekomernog provođenja vremena na socijalnim mrežama i/ili kupovine preko interneta i/ili…). Identifikovanje konkretnih socijalnih mreža, aplikacija, igrica…

Sticanje uvida u sopstvene emocije i ponašanja

Identifikovanje „okidača“ (kao što su različita emotivna stanja, načini mišljenja ili događaji) u kojima osoba poseže za korišćenjem interneta

Sticanje veština u prevazilaženju i kontroli emocija i odolevanju „okidačima“ povezanim sa korišćenjem interneta

Veština organizacije vremena

Poboljšanje socijalnih veština

Razvijanje različitih sfera interesovanja

Internet zavisnost i fiziološke komponente

Ne smemo zaboraviti ni fiziološke komponete koje prate povećano korišćenje interneta. Naime, bilo da se radi o socijalnim mrežama, video igrama ili internet kupovini te aktivnosti su za nas nagrađujuće. Svaki put kada uspemo da pređemo neki nivo u igrici, svaki put kada dobijemo novi lajk ili komentar, ili naručimo nešto što nam se dopada preko interneta u našem mozgu oslobađa se dopamin, neurotransmiter koji je povezan sa osećajem zadovoljstva. Razlog zbog kojeg se govori o internet zavisnosti  je taj što da bi se održao osećaj zadovoljstva neophodno je sve veće i veće lučenje dopamina (sve više lajkova, sve veći broj nivoa u igrici, sve više kupljenih stvari).

Odsustvo dopamina pri naglom prekidu konzumacije interneta uzrokuje anksioznost, iritabilnost, depresivno raspoloženje i potrebu da ponovo počnemo sa korišćenjem interneta. Upravo zbog toga neophodno je obezbediti druge aktivnosti koje nam mogu pružiti zadovoljstvo. Jedan od problema jeste što većina aktivnosti ne pruža instant zadovoljstvo koje možemo imati pri korišćenju interneta. Neophodno je da pripremimo klijente da izdrže „dosadu“ i budu motivisani da postepeno dođu do osećaja zadovoljstva.

Autor: Marija Manojlović, psiholog, REBT savetnik

Sa željom da Vam ponudimo saznanja koja će Vam olakšati život i poboljšati kvalitet života, pozivamo Vas da se prijavite na psihoterapijske seanse koje se održavaju u prostorijama Psihološkog savetovališta Centar u Beogradu ili online putem Skype-a ili Viber-a.
Prijavi se

 

Postavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *