Kako razdvojiti poslovno od privatnog? Na poslu, pokazuju statistike, provodimo više vremena nego sa porodicom i prijateljima. Čak 45% zaposlenih posao ,,nosi’’ kući, odnosno radi i kada je vreme predviđeno za to odavno prošlo. Sa kim ćemo provoditi vreme u kancelariji nije stvar izbora. Nametnuto nam je da je da radni prostor delimo sa onima sa kojima se možda nikad ne bismo ,,spojili’’ u drugim okolnostima. Istraživanja osim toga pokazuju da se na poslu sklapa veliki broj prijateljstava, ostvaruju ljubavne veze, stiču kontakti…
Kako razdvojiti poslovno od privatnog?
Da li je to samo poželjno ili obavezno? Da li nam prijateljski odnosi na poslu otežavaju funkcionisanje, kako izbalansirati i gde postaviti granice? Dokle ide kolegijalnost, kada počinje prijateljstvo? Kako se postaviti u kolektivu, gde su granice i na koji način treba odvojiti poslovno od privatnog, za čitaoce ,,Bilja i Zdravlja’’ objašnjava psiholog Sanja Stanić.
Razlike
,,Vrlo je teško dati precizne odgovore i smernice. Da li će se, koliko i kako privatno odvajati od poslovnog zavisi najviše od organizacione kulture, od veličine institucije, odnosno firme. Ne možete očekivati da različite delatnosti isto funkcionišu, a čak i u firmama u kojima se ljudi bave identičnim poslom odnosi se bitno razlikuju.
Sve zavisi od toga da li je reč o maloj ili velikoj firmi, koje starosti su zaposleni, kog pola, kakvi su ljudi, karakteri, kakve su im komunikacijske veštine, socijalna i emotivna inteligencija’’, kaže naša sagovornica.
Mnogo činilaca utiče na radnu atmosferu i na funkcionisanje kolektiva, a najviše ljudi koji ga čine, odnosno karakteristike njihovih ličnosti.
,,Zamislite posao za koji vam je potrebna koncentracija i mir, a kolega ne prestaje da priča telefonom. To smeta, donosi nervozu i konflikte. Neko ko je previše otvoren i kolegama neprestalno iznosi privatne probleme takođe remeti radnu atmosferu. Mnogo toga zavisi i od prirode posla, od poslovne politike firme. Ne možete očekivati da će, na primer, u vašoj redakciji zaposleni funkcionisati isto, kao, na primer profesori u školi. U prvom slučaju opis i organizacija posla dozvoljavaju fleksibilniji odnos. U školi,pak, svako ima raspored časova i samo kratke odmore za kontakt. Dakle, odnosi u kolektivu vrlo su šarenoliki i teško je predvideti kako će se razvijati’’, kaže Sanja Stanić.
Mešanje poslovnog i privatnog uvek donosi probleme. Pad produktivnosti, stvaranje ,,klika’’ i ,,klanova’’, mogućnost loših međuljudskih odnosa…samo su neki od njih. Ukoliko se stvori previše prisna, prijateljska veza između kolega, ostali zaposleni mogu da se osete neravnopravnim. Upravo zbog takvih stvari i postoji i potreba (u mnogim firmama i pravilo) da ,,ne treba mešati posao i zadovoljstvo’’.
Poslovno ili privatno?Nikad preko crte.
Postavljaju se u skladu sa ličnim i potrebama posla i moraju da budu fleksibilne! U praksi to znači da treba voditi računa da odnos sa kolegama ne pređe granicu intimnosti, odnosno da se ne priča previše o ličnim problemima, ali i da se ne izlazi iz okvira uobičajenog ponašanja. Dakle, ne opterećujte kolege svojim problemima, ali im se požalite ako vam je teško. Sa druge strane, određena ,,doza’’ podrške, poverenja i prijatnosti mora da postoji, kolegijalnost se podrazumeva. To znači da ljudima budite na raspolaganju, da mogu da računaju na vas i da vam veruju. Dobar odnos sa kolegama ne mora da bude i prijateljski, što ne znači da ih ne volite i da nisu važni.
Zamke
Ljudi na poslu imaju rigidniju socijalni masku, odnosno stvaraju o sebi poželjniju sliku od realne.
,Skloni smo da u određenim segmentima života funkcionišemo potpuno drugačije, pa dobra saradnica vesele naravi i dobrog raspoloženja istovremeno može biti nesrećna i zapostavljena supruga. Svi želimo neko mesto na kojem smo najbolji, pa ako se to ne može biti u kući, pokušaćemo na poslu, i obrnuto. Ljudi vole da ih drugi prihvataju, to je u biti čoveka. Sa druge strane, neki od nas po svaku cene žele da predstave lepšu sliku o sebi i u tome su vrlo uspešni – kaže naša sagovornica.
Zato su prijateljstva na poslu ,,mač sa dve oštrice’’. Jer, mogu da poremete radnu atmosferu, posebno ako prijatelju opraštamo poslovne greške i ,,gledamo kroz prste’’, ali i da dovedu do velikih razočaranja. Prijatelj nam je samo ona osoba sa kojom smo sposobni da i van radnog vremena organizujemo druženje. Tek ako se takve situacije događaju kolege možemo nazvati prijateljima. Ali, sa njima na poslu moramo imati mnogo čvršće granice nego sa drugima – zaključuje naša sagovornica.
Ženama je teže
Neke firme insistiraju na humanizaciji odnosa, dok druge zahtevaju poštovanje strogih pravila o razdvajanju privatnog i poslovnog. Preterivanje u bilo kom smeru nije dobro, najbolja rešenja su uvek negde u sredini. Naša sagovornica kaže da su u toj ,,igri’’ privatnog i poslovnog žene ugroženije. One su ambicioznije i bez obzira na poziciju, posao kojim se bave i kolektiv u kojem rade, otvorenije su. Istraživanja pokazuju i da teže podnose sukobe sa kolegama, loše međuljudske odnose, pa im je svaki konflikt, a ponekad samo i obično nerazumevanje, dodatni stres. Sklonije su želji za prihvatanjem, što im otežava sposobnost da odvoje privatno i poslovno.
Autor: Sanja Stanić, psiholog i psihoterapeut, Priredila: Jasna S. Jovanović, za časopis Bilje i Zdravlje, izdanje Novosti
Sa željom da Vam ponudimo saznanja koja će Vam olakšati život i poboljšati kvalitet života, pozivamo Vas da se prijavite na psihoterapijske seanse koje se održavaju u prostorijama Psihološkog savetovališta Centar u Beogradu ili online putem Skype-a ili Viber-a.
Prijavi se