Ideju da napišem ovaj članak dobila sam zato što me često, kao nekog ko radi u zdravstvenoj instituciji, nazivaju doktorom. U svakodnevnom govoru nije dovoljno razjašnjeno ko je psiholog, ko psihijatar, a ko psihoterapeut. Zbog toga se ovi termini često pogrešno koriste.
Ko je psiholog, ko psihijatar, a ko psihoterapeut?
Ja sam psiholog ili psihološkinja, kako neki preferiraju. To znači da sam završila studije psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu ili nekom drugom privatnom ili državnom fakultetu u zemlji i inostranstvu. Kao što vidimo, za razliku od psihijatara koji su završili studije medicine, psiholozi su od početka bili usmeravani na bavljenje isključivo ljudskim umom.
Same studije psihologije, na Filozofskom fakultetu u Beogradu, poseduju četiri smera, a jedan od tih smerova jeste i klinička psihologija. Klinički psiholozi uče osnove neurologije, fiziologije i genetike, kao i druge neophodne kliničke predmete koji su potrebni za razumevanje različitih vrsta poremećaja. Ono što je bitno jeste da klinički psihoozi nisu u mogućnosti da prepisuju medikamentoznu terapiju pacijentima. Stoga se oni uglavnom bave psihološkom procenom, dijagnostikom i savetodavnim radom.
Ukoliko neko želi da stekne zvanje psihoterapeuta (bilo da se radi o psihologu ili psihijatru) neophodno je da pohađa edukaciju iz psihoterapije. Postoje različite psihoterapijske škole (psihoanaliza, transakciona analiza, geštalt pshoterapija, kognitivno-bihevioralna psihoterapija…). Ove terapijske škole potiču iz različitih filozofskih tumačenja ljudske prirode. Stoga terapeuti različitih terapijskih orijentacija mogu imati drugačije metode i tehnike u psihoterapijskom radu. Takođe postoje različite psihoedukacije koje nam nakon navedenih pomažu u radu sa decom. Danas, mnoge od ovih metoda i tehnika empirijski su validirane i potvrđen je njihov učinak u psihoterapijskom radu. Ono što praksa pokazuje jeste da većina modernih terapeuta koristi takozvani integrativni pristup. To znači da koriste metode i tehnike različitih psihoterapijskih škola kako bi pomogli klijentu.
Zaključak
Ukoliko razmišljate da potražite stručnu pomoć, slobodno se informišite o tome da li je vaš terapeut psihijatar ili psiholog, kao i kojom vrstom psihoterapije se bavi. Ako je psiholog, možete ga pitati da li je završio klinički smer. Na taj način moći ćete da dobije informacije o načinu radu. Ne zaboravite da ma o koj terapijskoj školi da se radi, najvažnije je da terapeut bude neko ko vam odgovara, kome verujete, ko ume da vas sluša, ko je sposoban da vas razume i pruži vam podršku. To je ono što je ključno za uspostavljanje dobrog terapijskog odnosa i napretka u terapijskom radu.
Autor: Marija Manojlović, psiholog, REBT savetnik
Sa željom da Vam ponudimo saznanja koja će Vam olakšati život i poboljšati kvalitet života, pozivamo Vas da se prijavite na psihoterapijske seanse koje se održavaju u prostorijama Psihološkog savetovališta Centar u Beogradu ili online putem Skype-a ili Viber-a.
Prijavi se