Sigurno imate prijatelja, poznanicu, kolegu koji je u dugoj vezi ili braku u kojem nije zadovoljan/zadovoljna i o kojem stalno priča u negativnom kontekstu. Istraživanja pokazuju da je veliki broj ljudi, iz mnogo razloga, sklon da ostaje u vezama koje nisu po njihovoj ,,meri’’. Loša veza donosi nezadovoljstvo.
Loša veza, negativna iskustva
Neki se plaše novih početaka, pa je lakše biti u lošem odnosu nego se truditi oko novog. Neko se boji samoće, pa se vodi logikom ,,daj šta daš’’. Treći vole svog partnera pa su spremni na neverovatne kompromise. Neko, jednostavno, ne veruje da brak može da bude dobar. Ima i onih koji uživaju u tome da su nekome potrebni, da nekog ,,spasu’’, promene ga i pretvore u bolju osobu. Koji god da je razlog, istraživanja na svetskom nivou pokazuju da je jedan od tri para u takvoj vrsti veze. Odnosno u emocionalnom odnosu koji nije ono što su želeli, koji ih guši i ne zadovoljava.
Prava veza
Zašto to sebi radimo i kako uopšte znamo da li je to ono ,,pravo’’? Šta utiče na to kakvu ćemo emotivnu vezu priželjkivati, odnosno kakav model braka ili veze ćemo smatrati ,,normalnim’’? Da li je ključno vaspitanje, iskustva iz primarne porodice, generalni stav o ljubavi? Da li je istina da u partneru uvek tražimo oca, odnosno majku? Na ova i mnoga druga pitanja, za čitaoce ,,Života plus’’ odgovara psiholog Sanja Stanić.
,, Porodica u kojoj smo odrastali i formirali ličnost ima presudnu ulogu. Bilo da je u pitanju njihov odnos prema deci, izražen kroz vaspitne postupke i stilove.
Neosporna i temeljna potreba ljudi da se emocionalno vezuju ponekad dovede do toga da ostajemo u neodgovarajućim i problematičnim vezama. Osobe u takvim tipovima ljubavnih odnosa često svoju poziciju doživljavaju kao bezizlaznu. Ne vide rešenje situacije u kojoj se nalaze i trpe emocionalnu bol i patnju, jer bolje je ,,imati išta nego ništa’’.
Loša veza i negativna iskustva
Može da se dogodi da takva, u suštini negativna iskustva, imaju i pozitivne efekte. Odnosno da osoba na kraju shvati da to nije ono što je želela, kada upozna sebe i svoje potrebe. Da bismo nekoga voleli i u toj vezi bili zadovoljni moramo prvenstveno biti zadovoljni sami sobom i svojim životom. Drugi nam ne može doneti sreću. Partnerski odnos je složen odnos između dvoje ljudi, a čekanje da se onaj drugi promeni ili postane drugačiji najčešće je uzaludno. Rešenje nije ni trpeti i pomirljivo istrajavati u takvoj vezi.
Preuzimanje odgovornosti za kvalitet veze u kojoj se nalazimo razumevanjem sopstvenih i partnerovih ideja i uverenja, kao i njihovo korigovanje kroz razgovor, najbolji je način da se veza pokrene u pozitivnom pravcu, da se promeni i postane ono što želimo. Ako partneri nemaju kapacitet za promenu, a adaptacija je praktično nemoguća, prirodno je da se veza završi, a partneri krenu dalje jedno bez drugoga.’’
Koliko brak vaših roditelja utiče na to kako ćemo doživljavati emotivne veze i ljubav?
,,Konstatacija da nemate sreće u ljubavi pogrešno je uverenje koje može imati ozbiljne posledice na ljubavni život. Da bi osoba ostvarila uspešnu ljubavnu vezu, nije presudna sreća ili povoljan splet sudbinskih okolnosti. Potrebna je veština zdravog ponašanja u emocionalnim odnosima. Kao i svaka veština, i ova se uči. U tome nam značajno pomaže prisustvo pozitivnih modela tokom odrastanja. Učenje po modelu, tj. usvajanje ponašanja u toku odrastanja od emocionalno bliskih i značajnih osoba, osnova je ,,emocionalne pismenosti’’ pa i spremnosti za uspostavljanje zrelih ljubavnih odnosa.
Odnosi u primarnoj porodici
Prema tome, kakva osoba ćemo postati i kakvim emotivnim vezama ćemo težiti, i pored toga što zavisi od mnogih drugih faktora, u velikoj meri zavisi i od odnosa u primarnoj porodici. Porodica u kojoj odrastamo oblikuje modele emocionalnih odnosa koje smatramo ,,normalnim’’, poželjnim i kojima se svesno ili nesvesno težimo. Takođe, način na koji su roditelji komunicirali sa nama u detinjstvu, kao i način na koji su međusobno komunicirali utiče na tip odnosa kojima smo skloni kao zreli ljudi. Poruke dobijene od razvojno značajnih roditeljskih (starateljskih) figura ugrađene su u način na koji doživljavamo sopstvenu ličnost, a to je osnova za izgradnju odnosa sa drugima, pa i za ljubav.’’
Zbog čega ostajemo u vezi kojom nismo zadovoljni?
,,Mnogobrojni su načini i putevi na koji se uticaj primarne porodice ostvaruje. Na primer, idealizacija roditeljskog braka može formirati sliku nedostižnog uzora koji je u sukobu sa realnim osobinama potencijalnih partnera i kao takav predstavlja prepreku osobi da uspostavlja uspešne veze. Događa se i suprotan proces, odnosno ponekad stvaramo veze koje će biti potpuno drugačije od onih koji su imali naši roditelji. Takvi stavovi najčešće su posledica disfunkcionalnih porodičnih odnosa u kojima je osoba rasla. Ako osoba prepozna ovaj model i njegov loš uticaj, onda znači da je zrela da uspostavi kvalitetan ljubavni odnos.
Takođe, kroz porodične priče i značajne porodične događaje mogu se zapaziti sličnosti između sadašnjih situacija ili problema i nekih sa kojima se porodica sretala u prošlosti. Potrebno je da budemo svesni negativnih porodičnih obrazaca koji se ponavljaju u više generacija, da bismo u svojim ljubavnim odnosima mogli da ih izbegnemo ili korigujemo. Takođe, neke stvari prihvatamo, sa njima se mirimo, ne razmišljajući koliko su loše. Činjenica je, na primer, da za veliki broj žena koje su odrastale izložene roditeljskom nasilju, fizičko zlostavljanje u vezi deluju potpuno normalno.
Ostajanje u vezi i kad nam nije lepo
Moć uticaja porodice u kojoj odrastamo veoma je očigledna. Teška iskustva koja proističu iz odrastanja gde je roditeljski brak bio opterećen problemima mogu predstavljati snažnu prepreku za ostvarivanje zrele i ispunjavajuće ljubavne veze i braka. Strah, nepoverenje i patnja deteta koje je u detinjstvu traumatizovano roditeljskim svađama i/ili nasiljem, koje nije imalo prirodan odnos sa roditeljima, pored značajnih psiholoških i zdravstvenih problema, najčešće dovodi do toga su nesigurni i nesposobni da izgrade ljubavnu vezu.
Ponavljanje disfunkcionalnog modela ponašanja
Ponavljanje disfunkcionalnog modela iz primarne porodice rezultat je emocionalne blokade. Dok god ona postoji, osoba će biti sklona da ponavlja neodgovarajuća ponašanja u vezi ili da pravi ,,pogrešne izbore’’. Disfunkcionalni porodični odnosi doprinose porastu anksioznosti, depresije, besa i agresije, a osoba se nalazi u ,,začaranom krugu’’. U osnovi emocionalne patnje su iracionalna uverenja o ljubavnim vezama koje se formiraju tokom odrastanja i razvoja u nezdravim porodicama. Anksioznost, bes, depresija onemogućavaju osobu i ona jednostavno nema emocionalnih kapaciteta da prevaziđe probleme i ostaje ,,zarobljena’’, ne nalazeći izlaz iz neodgovarajuće veze.’’
Loša veza i razlozi zbog kojih ostajemo u lošim odnosima?
,,Ponavljanje ,,grešaka’’ i pogrešni izbori, kao i ostajanje u suštinski neodgovarajućem odnosu mogu proisticati i iz pogrešnih uverenja koja do nas stižu kulturnim i socijalnim uticajima putem sredstava masovne komunikacije. Ideja da postoji samo jedna prava ljubav, ili često oprečne ali uticajne poruke da smo za ljubav premladi ili prestari na ličnom psihološkom planu mogu napraviti pravu konfuziju i podstaći anksioznu filozofiju koja je prepreka za istraživanje i životnu promenu.
Nisu bez značaja ni romantične predstave ljubavne patnje koje snažno sugerišu da je prava ljubav nezamisliva bez velikog bola. Takođe, u korenu mnogih opsesivnih ljubavnih veza leži i ideja o isceljujućoj, terapijskoj snazi ljubavi koja nas vezuje za partnere kojima je, ,pomoć neophodna’’ i koje ćemo ,,spasiti’’.
Loša veza i kako se spasti iz ovakve veze?
,,Ljubavnu vezu koju osoba iz bilo kog razloga doživljava kao neodgovarajuću neophodno je preispitati i analizirati. Kako ljudi često nisu u stanju da to rade samostalno, psihoterapija može da bude pravi izbor. Značajno može da pomogne osobi da potpunije i zrelije sagleda emotivnu vezu. Da shvati šta je to što nije dobro i što joj ne odgovara. Da otkrije aspekte odnosa na koje je moguće konstruktivno uticati, uveća empatiju ili barem nivo razumevanja partnera. U krajnjoj liniji da donese odluku koja će značajno uticati na zadovoljstvo sobom i sopstvenim životom.’’
Da li strah od nove ljubavi ili razočarenja može da bude razlog da loša veza potraje?
,,Psihološka teorija o emocionalnoj vezanosti, sugeriše da na osnovu ranih iskustava ljudi teže formiraju četiri tipa partnerskih emocionalnih odnosa. Suština ovih odnosa počiva na dva unutrašnja modela: modela sebe i modela drugih. Oni mogu biti pozitivni ili negativni.
4. tipa ljubavnih odnosa
Siguran tip ima veliko samopouzdanje, pozitivan stav prema drugima i teži velikom stepenu intimnosti u odnosima. Doživljaj sebe i drugoga je vrlo pozitivan. Preokupiran tip ima nisko osećanje lične vrednosti, a visoko vrednuje druge, strahuje od samoće i ima veliku potrebu za bliskošću. Preokupiranost odnosom obezbeđuje mu osećanje lične vrednosti. Bojažljiv tip ima nisko samopouzdanje, nedostatak poverenja i u sebe i u partnera. Strah od odbacivanja i povređivanja jako je izražen pa izbegava intimnost. Vrednovanje sebe, ali i drugih, suštinski je negativno. Izbegavajući tip teži emocionalnom vezivanju koje karakteriše visoko vrednovanje sebe, a nisko vrednovanje drugih. Oslanjanje na sebe i sopstvene snage motivisano je negativnim očekivanjima od drugih.
Prepoznavanje ovih ,,tipova’’ je osnova uspostavljanja značajnih ljubavnih i partnerskih veza. Može nam pomoći u prevazilaženju slabosti i ukazati na to da imamo snage da ostvarimo emotivni odnos kakav želimo.
Autor: Sanja Stanić, psiholog i psihoterapeut, Priredila: Jasna Jovanović za časopis Život plus
Sa željom da Vam ponudimo saznanja koja će Vam olakšati život i poboljšati kvalitet života, pozivamo Vas da se prijavite na psihoterapijske seanse koje se održavaju u prostorijama Psihološkog savetovališta Centar u Beogradu ili online putem Skype-a ili Viber-a.
Prijavi se