Mehanizmi odbrane

Mehanizmi odbrane

Mehanizmi odbrane su jedan od veoma značajnih psiholoških konstrukata koji zadržava interesovanje psihologa i psihoterapeuta već dugi niz godina. Potiče iz psihoanalitičke paradigme, ali je široko prihvaćen i van iste. Jedan od razloga tome je da se manifestacije mehanizama odbrane mogu posmatrati u ponašanju i osećanjima u kliničkoj situaciji, kao i u svakodnevnom životu.

Šta su mehanizmi odbrane?

Mehanizmi odbrane su nesvesni mentalni mehanizmi koji su usmereni razrešavanju unutrašnjih i spoljašnjih konflikata koji su pretnja samopoštovanju i integraciji ličnosti, kao i konflikata koji su praćeni neprihvatljivim emocijama i impulsima. Mehanizmi odbrane mogu uticati na izmenu u percepciji: sebe, drugog, ideje ili osećanja. Mogu se prepoznati po nekim karakteristikama individue kada se „služi” mehanizmom odbrane. Npr. ponašanja su rigidna, teško ih je kontrolisati (javljaju se „automatski”), osoba ih doživljava kao neminovne („to je jače od mene”). Javlja se anksioznost kada je odbrambena reakcija blokirana. Ččesto postoji nepodudarnost između verbalnog sadržaja i facijalne ekspresije, gestova, ponašanja i sl.

Koja je svrha mehanizma odbrane?

Važno je naglasiti da su mehanizmi odbrane sastavni deo zdravog, kao i patološkog funkcionisanja. Razlika je u tome koji su, kako se koriste i čemu služe. Patološko korišćenje mehanizama odbrane može biti prepoznato po rigidnosti (koliko je osoba restriktivna pri izboru mehanizama), stepenu generalizacije (u koliko situacija i sa koliko osoba), neprimerenosti situaciji i uzrastu. Razlika se takođe može ogledati i u tome da li upotreba mehanizama ima za posledicu postizanje blagostanja ili samo suzbijanje negativnog afekta. Pored ovoga, važno za distinkciju između adaptivnog i maladaptivnog funkcionisanja čini nivo zrelosti mehanizama odbrane koje osoba dominantno koristi više nego što je to način na koji ih koristi. Koncept „zrelosti” odbrana proizašao je iz ideje da se određeni mehanizmi javljaju razvojno ranije. Tokom razvoja evoluiraju u svoje „zrelije varijante”. Međutim mogu i da nastave da perzistiraju tokom života ili da se javljaju povremeno pod intenzivnijim stresom.

Podela mehanizama odbrane

Iz ovoga je proizišla podela mehanizama odbrane na nezrele, neurotične i zrele. Izbor dominantnog nivoa zrelosti mehanizama odbrane se ispostavlja kao veoma važan faktor u odgovoru na razne životne stresore. Zanimljiva analogija ovome je simptomatologija infektivnih bolesti čiju simptomatologiju kliničari sada shvataju više kao posledicu jedinstvenog adaptivnog odgovora „domaćina” nego postojanja određene bakterije. Dakle, životni stres, sam po sebi, nije dovoljno važan faktor. Važan je u stvari idiosinkratski odgovor osobe na njega. S tim u vezi, mehanizmi odbrane su polje interesovanja psihoterapije upravo kao jedan od tih idiosinkratskih odgovora osobe koji se može menjati. U više studija je demonstrirano kakva se promena, po pitanju ovoga, dešava tokom psihoterapijskog procesa. Očekivano je – povišenje upotrebe zrelih mehanizama naspram opadanja upotrebe nezrelih mehanizama odbrane.

Autor: Jelena Barbulj, psiholog, psihodramski i transakciono-analitički psihoterapeut pod supervizijom

Sa željom da Vam ponudimo saznanja koja će Vam olakšati život i poboljšati kvalitet života, pozivamo Vas da se prijavite na psihoterapijske seanse koje se održavaju u prostorijama Psihološkog savetovališta Centar u Beogradu ili online putem Skype-a ili Viber-a.
Prijavi se

2 thoughts on “Mehanizmi odbrane

  1. Uvek me je zanimala ova oblast psihologije i mehanizmi odbrane. Zbog ovoga sam se odlučila na studije psihologije, pozz samo ovao nastavite, najbolji ste!

  2. Draga Milice, delimo interesovanje za oblast, trenutno pišem master rad baš na tu temu. Drago mi je da ti je članak bio interesantan. 🙂

Postavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *