Nasilje i začaran krug nasilja u partnerskim odnosima

nasilje

Rodno nasilje može obuhvatati fizičko, psihološko, seksualno i ekonomsko nasilje nad žrtvom.

Nasilnik može koristiti različite taktike  – upućivanje pretnji,  manipulisanje decom, izolacija žrtve, kako bi u odnosu održao kontrolu i uspostavio odnos zavisnosti u kome žrtvi simbolički i praktično oduzima moć. Interesantno je da se neke od stvari koje smo pobrojali u takozvanim „mačo“ kulturama smatraju u izvesnoj meri poželjnim.

Kontrola kretanja i ispadi ljubomore

Na primer neprestalna želja za kontrolom kretanja  kao i manje ili više agresivni ispadi ljubomore tumače se kao znakovi ljubavi ili još opasnije kao znakovi slabosti.  Neophodno je znati da su upravo ova ponašanja ona koja prethode fizičkom nasilju nad žrtvom. Naime kada partner  iscrpi sve navedene resurse a i dalje ne uspeva da održi moć i kontrolu u velikom broju slučajeva pribećiće fizičkom naselju. Prva epizoda fizičkog nasilja često predstavalja šok za ženu. Žene su najčešće mada ne i jedine žrtve fizičkog nasilja).

Nakon nasilnog incidenta nasilnik se kaje i moli za oproštaj ali ne preuzima autentično odgovornost za svoje postupke. Na primer, kao obrazloženje sopstvenog ponašanja on često navodi da je bio isprovociran, pa stoga možemo čuti rečenice tipa „Da ti nisi…ja nikad ne bih…“. „Mnogo mi je žao ali dovela si me do izbezumljenja… “ i sl.

Vidimo da su iz perspektive govornika razlog i uzrok njegovog ponašanja  van njega. Naravno ne smemo iz vida izgubiti kompleksnost i  složenost interakcije u partnerskim odnosima. Takođe, svaki pojedinac snosi odgovornost za svoje postupke. Nakon prvog fizičkog incidenta nasilja sledi „period medenog meseca“. U njemu se  žrtvi posvećuje dodatna pažnja  i u kome se odnos rehabilituje i obnavlja. Posle ovoga odnos se neprimetno vraća u normalu, nakon čega dolazi do postepenog građenja napetosti. Građenje napetosti ogleda se u uskraćivanju zahteva ili potreba ženi i deci, što vremenom u dovodi do fizičkog nasilja.

Nasilje i tri faze viktimizacije

Bitno je napomenuti da se vreme između dva fizička incidenta progresivno skraćuje jer nabrojane faze sve kraće traju. Takođe u literaturi se spominje izostanak faze „medenog meseca“, kod odnosa ovakve dinamike koji dugo traju. Sama žrtva prolazi kroz tri faze viktimiizacije. U prvoj fazi u periodu građenja napetosti žrtva pokušava maksimalno da ispravi sve ono što joj partner zamera i time preuzima odgovornost za nasilje. U ovoj fazi žrtva se najčešće neće obraćati za pomoć jer ne doživljava partnera kao nasilnog već uzrok problema traži u svom ponašanju.

U drugoj fazi viktimizacije žrtva prepoznaje obrazac nasilja i odlučuje se da traži pomoć. Najčešće će se poveriti bliskim osobama  (prijateljima, porodici), te je neophodno ohrabriti je kako bi preduzela dalje korake. U trećoj fazi viktimizacije žrtva je iscrpljena nasiljem te joj je teško da na nasilje odgovori bilo čime drugim osim „sindromom prilagođavanja“.  Žrtva ne vidi izlaz iz situacije te je se u ovoj fazi mogu čuti rečenice tipa „Nije momenat“;  „Treba sačekati da izvedem decu na pravi put“ itd. U nedostatku socijalne i ekonomske podrške žrtva se često vraća nasilniku, nakon čega je nasilje još intenzivnije i brutalnije.

Nasilje poništava sve naše granice i  celokupan integritet ličnosti. Stoga je bitno osvestiti, šta je ono što nas u odnosu privlači i na koji se način dominacija kontrola i moć raspoređuju i uspostavljaju u odnosu, kako bismo prevenirali nasilje.  Ne treba zaboraviti da zajednica, mediji i tradicija u mnogome oblikaju i definišu poželjan partnerski odnos i raspored „snaga“ u njemu.

Autor: Marija Manojlović, psiholog i REBT savetnik

Sa željom da Vam ponudimo saznanja koja će Vam olakšati život i poboljšati kvalitet života, pozivamo Vas na naše programe edukacije koji se održavaju u prostorijama Psihološkog savetovališta Centar u Beogradu ili online putem Skype-a ili Viber-a.
Prijavi se

Postavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *