(Ne)Biti majka u Srbiji

​Današnji život u Srbiji predstavlja izazov u više različitih aspekta. Pored egzistencijalnih pitanja i svakodnevne brige u vezi te teme, jedan od stalnih zadataka svih nas predstavlja odgovaranje na pitanja našoj okolini. Odgovaramo na pitanja komšijama, zaposlenima u prodavnici, kolegama sa posla, porodici, rodbini. Bilo da smo na porodičnom okupljanju, na radnom mestu ili smo jednostavno otišli do prodavnice u nabavku, svakodnevno se suočavamo sa različitim pitanjima. Koliko imaš još ispita? Kad će beba? Kad će svadba? Šta čekate, što se ne „uzimate“? Kad će drugo dete? Tema kojoj se naročito pridaje značaj u našem društvu jeste majčinstvo. Pa tako, nailazimo na tople sugestije našeg okruženja da je neophodno što pre da se ostvarimo kao roditelji. Tako bismo ostvarili vrhovni cilj koji je postavljen u društvu, a to je biti majka/biti roditelj.

„Ostvarila se kao majka”

Ovo je floskula koju često možemo da čujemo, bez da zapravo zaista razumemo i razmišljamo šta ona znači i predstavlja. Koncept rađanje deteta, odnosno novog života, banalizovan je i sveden na nešto što se mora, očekuje i što bi trebalo. Majčinstvo je verovatno jedna od najlepših i najzahtevnijih uloga u životu jedne žene. Kao takva donosi brojne emocinalne zadatke, kako u odnosu na samu majku, tako i transferenom odnosu sa detetom.

Stiče se utisak da žene trpe pritisak ukoliko okolina „proceni” da su u određenim godinama za koje se veruje da su adekvatne da žena postane majka. Važno je napomenuti da prilikom davanja takvog suda nekoj ženi i delegiranja odgovornosti na njena leđa, moramo imati u vidu da svako od nas dolazi iz različite sredine. Kao i različitog konteksta i da nikada ne znamo šta je pozadina nečije priče. Kad god se nekom postavi pitanje, ili ga mi postavimo „baš me čudi da ti još uvek nemaš dece“, moramo da imamo na umu sledeće stvari:

Razlozi

Žena jednostavno ne želi da ima decu. Donela je takvu odluku, a važno je poštovati tuđe odluke, ma kako se nekada nama činile nelogične ili ih ne razumemo.

Žena ne može da ima dece iz zdravstvenih razloga.  Svaki put kada se tema u nekom kontekstu pomene, rizikujemo da produbimo rane ove žene koje još uvek možda nisu zalečene i da joj svalimo osećaj krivice koji možda ona i sama oseća.

Žena pokušava da ostane u drugom stanju – svedoci smo da danas mnogi parovi imaju teškoče sa dobijanjem potomstva. Kada se bez uviđajnosti forsira ta tema, možemo dospeti u rizik da otvorimo teme o kojima se teško da govori. Sa druge strana, pritisak može izazvati povlačenje, frustraciju, osećaj bespomoćnosti i anksioznosti, epizode depresije i sl. Stoga je važno da razmišljamo o sadržajima koje izgovaramo.

Žena nije emocionalno spremna da ima decu u ovom trenutku – žena/par može biti u fazi da trenutno ne želi decu. To ne znači da ih ne žele uopšte, jednostavno nisu spremni u ovom trenutku.

Žena trenutno nema partnera – kada se obratimo nekome, važno je imati u vidu da možda žena nije još uvek našla partnera sa kojim je spremna da gradi svoju budućnost ili da je skoro izašla iz veze.

Pritisci od strane okoline

Sa druge strane, žene koje su postale majke takođe trpe izvesne pritiske od strane okoline. Jezik koji svakodnevno upotrebljavamo često nije prilagođen. Tako još u porodilištu možemo čuti kako se medicinsko osoblje obraća majci i zahteva informacije o njenom suprugu kao kontakt osobi ili pita kada će suprug doći u posetu ili na otpust.

Iako su ove stvari mnogim radnicima zdravstvenog sistema rutina, u trenucima najveće ranjivosti nakon porođaja, takva pitanja mogu biti okidač različitih stvari. Žena možda nije venčana (živi u vanbračnoj zajednici), možda ju je partner sa kojim ima dete ostavio nakon trudnoće. Možda joj je suprug preminuo, a zamislimo ako je reč o ženi žrtvi silovanja. S tim u vezi, od velikog značaja je da se u ovoj fazi, odmah nakon porođaja, obraća pažnja na jezik koji se koristi u razgovoru sa porodiljom.

Šta, ne dojiš bebu?

U poslednje vreme, tema koja se često pominje u javnosti odnosi se na dojenje. Svaka žena kada izađe iz porodilišta, prvo pitanje koje čuje od svog okruženja (nebitno u kojoj je relaciji sa osobom koja postavlja pitanje) je da li doji. Ukoliko je pak odgovor negativan, odmah se zastrašujućim tonom nadovezuje drugo pitanje – a zbog čega?? Kao i u vezi prethodnih tema, vodimo računa kada nekom postavljamo pitanja i razmišljmo zbog čega ih postavljamo.

Da li ih postavljamo iz autentične brige, iz radoznalosti, ili pak želimo da čujemo da neko nije uspešan u nečemu što ni nama nije išlo od ruke? Kada žena postane majka suočava se sa brojnim strahovima, dilemama, pitanjima, razmišljanjima. Važno je biti podrška, dati konstruktivni savet, pomoći, reći lepu reč. Pre nego krenuti od pozicije kritike, postavljanja suvišnih pitanja ili davanja komentara koji nisu funkcionalni u datom trenutku.

Biti majka u Srbiji – ni malo lak zadatak

Danas biti majka/roditelj u Srbiji nije ni malo lak zadatak. Pored borbe za ezgistenciju, žene se suočavaju sa svojevrsnim pritiscima šta bi trebalo da rade, kakvi su običaji, šta je to što mora i sl. Na kraju, ne osuđujte jer nikada ne znate koja je pozadina žene čije dete nekontrolisano plače u supermarketu ili kafiću. Možda je ostala bez posla i pozajmila novac od komšinice za pelene. Možda je nedavno pretrpela neku traumu ili gubitak. Možda je donedavno bila žrtva nasilja, možda joj je parner preminuo. Možda… svašta nešto a možda i ništa od toga. Možda jednostavno misli da radi najbolju stvar u datom momentu i nema od koga da nauči drugačije.

Autor: Aleksandra Radisavljević, socijalni radnik, porodični terapeut u edukaciji