Znači, ja nisam normalan, svaki put pred putovanje ja ne spavam, a treba da vozim i sebe i svoju porodicu…bude mi nelagodno i onda izvezem ceo put i taman mislim jaoj prošlo je, kad ono…opet ne spavam (bar ne dobro) dok smo na „odmoru“ kako me čeka put nazad…i tako godinama unazad…i svi oko mene kapiraju da nisam baš normalan, a i ja se zapitam, da li sam? A volim da putujem…Nelagoda koja se javlja pred putovanje zvuči poznato, zar ne?
Nelagoda pred putovanje
Nelagodnost pred odlazak na put nije ništa neuobičajeno. Svako putovanje uključuje izvestan nivo stresa. Šta da se spakuje, da li će biti dovoljno novca, šta ako se neko razboli, da nije nešto zaboravljeno, da se ne pokvari auto, da… Sva ta pitanja mogu da proizvedu dodatnu količinu stesa i uznemire osobu neposredno pred putovanje. Osoba može imati glavobolju, mučninu, nesanicu, anksioznost, povišenu telesnu temperature, stomačne tegobe…
Ovaj sindrom poznat kao putna groznica ili strah od putovanja je dinamički posmatrano, deo fenomena zavisnosti. U stvari, (ne)sposobnosti osobe da kontroliše neizvesnost odlaska i udaljavanja od osoba i mesta koje daju zaštitu i sigurnost. Ovi strahovi se direktno povezuju sa strahom od razdvajanja i strahom od smrti.
Strah koji blokira
Strah može i dodatno da blokira osobu, umanji uživanje i doživljaj prijatnosti na putovanju. Osoba sebe u ne malom broju slučajeva „posipa pepelom“ kako ne uživa, a trebalo bi, čime još dodatno potiskuje strah i dodatno angažuje psihološku energiju koja i ovako nije na zavidnom nivou.
Da bi se osoba što adekvatnije suočila sa emocijom straha, bitno je da sazna zapravo čega se zaista plaši. Ukoliko dozvoli da je strah zaustavi u akciji, samo ga jača. Mnogo bolja strategija je da dopusti da se strah javi i da se uprkos strahu situacija ne napušta. Na taj način pokazuje sebi da strah sam po sebi nije opasan i da i kada se pojavi emocija straha, situacija ne mora nužno biti opasna.
Na različite načine ljudi prevazilaze strah od putovanja i putuju. Neki pak nažalost pronalaze najrazličitija opravdanja i odustaju. Javljaju se za pomoć tek kada im strah umnogome ometa kvalitet života.
Profesionalci koji se bave mentalnim zdravljem (psiholozi, psihijatri, psihoterapeuti) pomažu da se otkriju stvarni uzroci straha od putovanja, uče osobu kako da se nosi sa strahom i pomažu da se strah smanji, a u velikom broju slučajeva i da skroz nestane.
Autor: Vesna Milojević, master psiholog i porodični psihoterapeut
Sa željom da Vam ponudimo saznanja koja će Vam olakšati život i poboljšati kvalitet života, pozivamo Vas da se prijavite na psihoterapijske seanse koje se održavaju u prostorijama Psihološkog savetovališta Centar u Beogradu ili online putem Skype-a ili Viber-a.
Prijavi se