Osveta je namerno nanošenje štete ili patnje drugome kao reakcija na stvarni ili percipirani čin povrede. U narodu postoji sklonost verovanju da osveta donosi olakšanje. Nekada odmazda može biti nezamislivo surova u proizvođenju patnje drugima. Nekada je za osvetnika čak i neprimetna, kao kada se koriste reči da bi se uzvratilo i drugi kaznili i kontrolisali. Međutim, mnoga istraživanja ljudskog ponašanja došla su do zaključka da osveta ipak nije tako „slatka“.
Psiholozi veruju da je smisao osvete da se postigne pravda i da predstavlja način da se druga osoba podstakne na solidarnost. Takođe, samo pretnja osvetom može da predstavlja oblik samozaštitnog ponašanja. Drugim rečima, moguće je da je svrha osvete sprečavanje situacija nasilja, odnosno da pretnja osvetom osigurava da će se ljudi suzdržati od budućeg nanošenja povrede.
Zašto osveta ipak nije tako „slatka“?
Ljudi su skloni mišljenju da će izazivanjem patnje onom ko ih je povredio učiniti da se sami osećaju bolje.
Istraživanja ipak govore drugačije. Ispitanici koji su imali priliku da se osvete osobi koja im je nanela materijalnu štetu, nisu se osećali bolje; mada su verovali da bi se osećali još gore da nisu imali tu priliku.
Eksperimentatori su ovo objasnili time da traženje osvete povećava osećanje ljutnje, umesto da ga umanji. Naime, kada se ljudi ne osvete, imaju tendenciju da pridaju manji značaj događaju i da ga zaborave. Ljudi koji se osvete, ne mogu da umanje značaj događaja, nego nastavljaju da razmišljaju o njemu i osećaju se sve lošije, što upućuje na to da je osveta zapravo skupa. Neke moguće posledice uključuju nemogućnost spavanja, razdražljivost, preosetljivost i rasejanost, što vodi narušenom svakodnevnom funkcionisanju, kao i većoj količini stresa i zdravstvenim problemima.
S druge strane, neki istraživači veruju da u određenim situacijama osveta može da donese zadovoljstvo. Ona sama po sebi nije dovoljna da donese prijatnost, nego je neophodno da osoba kojoj se sveti razume vezu između štete koju je učinila i odmazde koju dobija. Tačnije, potrebno je da „nauči lekciju“. Takođe, da bi osveta bila „slatka“, osoba mora da oseti patnju. Problem je što osoba koja dobije kaznu uglavnom misli da je prestroga i što tako može da se započne začarani krug.
Kako izaći na kraj sa mislima o osveti?
Prvi korak je primetiti misli o osveti. One uglavnom proizvode prijatan osećaj i predstavljaju urođen nagon koji je verovatno imao ulogu u preživljavanju. Prihvatite misli o osveti kao ljudsku reakciju povezanu sa gubljenjem poverenja.
Zapamtite da, iako naslućivanje osvete donosi prijatnost, stvarno izvođenje osvete donosi malo zadovoljstva i može da stvori dodatne probleme i patnju. Činovi osvete ne grade poverenje i ne donose pravdu.
Sačekajte dok se ne osećate mirnije i možete da razmišljate racionalno. Prolazak vremena smanjuje želju za osvetom kada su u pitanju manje povrede, a izvinjenje potpuno uklanja ovu želju, ali samo ako se ta povreda dešava prvi put.
Razmislite da li je gubitak poverenja opravdan. Problem možda može da se reši ili je došlo do nerazumevanja i nesporazuma. Nekada može da pomogne da izrazite svoje stanovište. Izvinjenje može biti vrlo isceljujuće i razgovor može da dā drugoj osobi priliku za to.
Učite iz iskustva. Za svaki konflikt je potrebno dvoje. Ako se samo fokusirate na to šta je druga osoba učinila, nećete se baviti time šta ste vi pogrešno uradili, što ostavlja mogućnost da se ponovo nađite u sličnoj situaciji.
Usmerite se na ono što je u vašoj kontroli i napravite sledeći korak u skladu sa tim. Možda jeste neophodno da se u određenoj situaciji zauzmete za sebe, ali učinite to na konstruktivan način, npr. asertivnom komunikacijom.
Vežbajte bezuslovno prihvatanje ideje da će ljudi izneveriti vaše poverenje. To govori o njima, a vaša reakcija je vaša.
Oprostite. Pokušajte da razumete drugu osobu i to da je ona ljudsko biće sklono greškama koja zaslužuje da joj bude oprošteno.
„Konstruktivna osveta“
Osveta, bilo zamišljena ili sprovedena, vodi psihološkoj osnaženosti više nego kada ništa nije preduzeto, ali samo u slučaju da je osoba koja je nanela štetu to učinila namerno. Opraštanje povrede vodi osnaživanju osobe nezavisno od toga da li je šteta učinjena namerno ili ne.
Više psihološke prednosti svakako ima maštanje od sprovođenja osvete. Zamišljanje osvete vodi manjoj agresivnosti, jer su se želje za osvetom ostvarile u fantaziji.
Najbolji način da se nekom osvetite jeste da postignete nešto što je lično ili društveno bitno i cenjeno, a što je povezano sa prestupom. Na taj način nastavljate da se razvijate, a direktno uvećavate doživljaj samoefikasnosti i osnaženosti.
Autor: Irena Werner, master psiholog i REBT psihoterapeut
Sa željom da Vam ponudimo saznanja koja će Vam olakšati život i poboljšati kvalitet života, pozivamo Vas da se prijavite na naše programe edukacije, koji se održavaju u prostorijama Psihološkog savetovališta Centar u Beogradu ili online putem Skype-a ili Viber-a.