Pazite se, „stiže” pubertet

Period adolescencije odnosno pubertet predstavlja posebno osetiljivo doba i nameće brojne emocionalne i praktične zadatke za mladu osobu. Često u svojoj okolini možemo čuti „u moje vreme taj pubertet nije postojao“. To zapravo govori o tome koliko se nije bavilo razvojnim potrebama mladih ljudi. Nije se preterano razgovaralo o temama poput emocionalne inteligencije mladih, seksualnosti, partnerskim odnosima i sl. U mnogim patrijarhalnim porodicama ove teme godinama su bile tabu.

Pubertet i izazovi u porodici

Međutim, 21. vek sa sobom donosi brojne izazove i trendove, kako u tehnološkom smislu, tako i u pogledu izmena u strukturi porodice. Sve više možemo naići na jednoroditeljske porodice, samohrane roditelje, porodice u kojima jedan član radi u inostranstvu (tzv „step porodice”), vanbračne partnere sa decom. U svetu je sve više debata u vezi prava istopolnih zajednica, tačnije legalizacije istopolnih brakova i mogućnosti za usvajanje dece.

Brze promene koje se događaju u svetu dovode do manjka samopouzdanja kada je u pitanju odgoj dece. Roditelji neretko imaju utisak da su stalno na meti kritike.

Pubertet i promena uloga

Porodice sa adolescentima prolaze kroz svojevrsnu tranziciju u kojoj dolazi do promena uloga, odgovornosti i granica. Jedan deo roditelja teško prihvata ideju da njihovo dete odrasta i da više nije „dete“. Sa druge strane, adolescent se nalazi u ambivalentnom odnosu sa roditeljima. Sa jedne strane teži nezavisnosti i indvidualnosti. Sa druge strane jr emocionalno i finansijski i dalje povezan sa njima.

U terapijskom radu sa ovakvim porodicama, adolescent često bude označen kao „problem“. Na kraju se mahom ispostavi da zapravo čitav porodični sistem prolazi kroz krizu obzirom na tranziciju kroz koju prolaze. Adolescent je često paravan za različite nerazrešene odnose iz prethodnih ciklusa.

Pubertet i postavljanje granica

U ovom periodu, roditelji i deca najčešće imaju problem oko međusobnih granica koje iziskuju fleksibilnost i promenu, a u realnosti se dešava da ostaju iste kao i u prethodnoj razvojnoj fazi. Pa tako, često konflikti mogu nastati usled definisanja vremena izlaska mladih sa svojim vršnjacima. Sa jedne strane, važno je da tinejdžer poštuje dogovoreno vreme koje roditelj odredi. Sa druge strane roditelji moraju imati realnu sliku potreba mladih u pubertetu. Stoga rigorozna ograničenja i zabrane izlaska vrlo verovatno neće dovesti do željenih efekata, već naprotiv, produbiće konflikt još više.

Tinejdžeri mahom ne vole poređenja sa njihovim roditeljima iz doba puberteta („ja u tvojim godinama…“), pre svega zato što se na taj način minimizira njihov identitet, tačnije roditelji nesvesno infantilizuju decu i vraćaju na pređašnji nivo. Sa druge strane svako ima potrebu da doživi sopstveno iskustvo ma kakvo ono bilo.

Adolescent i moć individualnosti

Važno je razumeti da iako potiču iz iste porodice, deca i roditelji predstavljaju individue za sebe i razlikuju se po mnogim stvarima, stoga se preporučuje da ukoliko roditelj ima potrebu da predstavi svoje iskustvo detetu, da to uradi koristeći humor, na duhovit način ili koristeći neku anegdotu.

Pubertet je period za koji je karakteristična razlika „plus tri, minus tri“. Zapravo, adolescenti sebe doživljavaju kao 3 godine starije, a roditelji ih doživljavaju kao 3 godine mlađe, stoga neretko dolazi do konflikta usled kreiranja nerealne slike sa obe strane i očekivanja kako treba da se ponašaju deca, a kako roditelji. Važno je da adoslecenti u periodu puberteta preuzimaju odgovornost u vezi sopstvenog prostora i odgovornost na svakodnevnom nivou za različite poslove u okviru domaćinstva.

Jedna od čestih dilema roditelja u današnje vreme predstavlja odnos prema društvenim mrežama i prekovremeno provođenje mladih ispred lap topova, tableta, telefona. Ovo su izazovi modernog roditeljstva, stoga je neophodna edukacija roditelja o novinama u ovim oblastima. Ovo je važno kako bi imali mogućnost uspostavljanja autoriteta i jasnih pravila u vezi sa korišćenjem istih.

Inovativne tehnologije

Ukoliko roditelj ne poseduje znanje o inovacijama u oblasti tehnologije, adolescenti mogu lako da iskoriste neznanje svojih roditelja i da oni postavljaju granice. Takođe, neophodno je razumeti potrebe mladih u pebertetu, naročito generacije rođene u doba ekspanzije tehnologije. Stoga je pogrešno preduzimati drastične mere i stavljati zabrane za korišćenje istih. Iz tog razloga neophodno je informisanje roditelja u ovoj oblasti, kako bi bolje razumeli svoju decu. Ovo je naročito važno jer mladi često koriste razne kolokvijalne izraze koji odrasli nekada ne razumeju (lajk, folover i sl.).

Poverenje između roditelja i deteta

Ono što zapravo čini okosnicu odnosa za ove vrste problema jeste međusobno poverenje tinejdžera i roditelja. Ono što takođe može biti akutelna tema u pubertetu je i lični stil mladih i njihovo oblačenje, a tetovaže i pirsinzi čine sastavni deo ove priče. Izgradnja sopstvenog stila predstavlja jedan put ka uspostavljanju individualnosti mladih. Stoga je važno razumeti zašto se tinejdžer oblači na određeni način, šta to za njega predstavlja, zašto je izabrao baš taj stil i koje značenje za njega to ima.

Ukoliko roditelj otvoreno pita svoje dete u vezi ove teme, iz razgovora se često mogu dobiti i različite informacije koje se tiču interesovanja mladih, načina razmišljanja, stavova po pitanju globalnih stvari i sl. Sa druge strane, mladi mogu biti iznenađeni kada vide da su roditelji zainteresovani za njihov lični stil. Važno je napomenuti da ta radoznalost mora biti autentična, jer je pubertet period kada mladi imaju „senzore“ za mnoge stvari koje nisu iskrene, što odrasli veoma često zaboravljaju.

Okosnicu odnosa roditelj – adolescent čine četiri važna aspekta:

• Brižnost – pažnja, bezuslovna ljubav (ljubav bez emocionalne ucene), responzivnost roditelja.
• Adektvatna struktura i vođstvo – uspostavljanje hijerarhije u odnosu i postavljanje granica. Važno je da roditelj i adolescent nikako ne mogu biti prijatelji, što ne znači da dete ne može imati poverenje u roditelje. Roditeljska uloga je drugačija i zahteva odgovornost, autoritet, postavljanje pravila, što nije deo prijateljskog odnosa.
• Uvažavanje adolescenta – mladi često imaju doživljaj da su neshvaćeni i da ih niko ne razume. Pubertet je period kada je važno pristupiti ozbiljno svim potrebama mladih. To sa druge strane ne znači preuveličavanje njihovih trenutnih problema.
• Osnaživanje adolescenta – poslati poruku sopstvenom detetu da ono ima određene kapacitete za prevazilaženje teškoća.

Preuzimanje odgovornosti

Roditelji nekada iz namere da zaštite decu, preuzimaju na sebe različite obaveze koje ne pripadaju njima. Time detetu šalju poruku da ono nije dovoljno kompetentno za donošenje pojedinih odluka. To ne znači da će adolescent imati ulogu odraslog i baviti se takvim sadržajima. To znači da će imati kapacitet za brigu o sebi i obavljanju onih aktivnosti koje su u skladu sa njegovim kalendarskim uzrastom.

Odnos roditelj – dete predstavlja stalnu razmenu i veoma često oscilira usled različitih životnih faza i ciklusa. Međutim, ukoliko postoji međusobno uvažavanje i razumevanje za potrebe obe strane, teškoće se mogu lako prevazići, a ključna stvar pored poverenja predstavlja i zdrava komunikacija.

Autor: Aleksandra Radisavljević, master socijalnog rada, edukant sistemsko porodične terapije