Praznični stres

Praznični stres

Praznici važe za vreme radosti i veselja. Međutim, za ovo doba godine tipično je i povećanje uobičajenog nivoa stresa. Ta pojava se naziva „praznični stres“.

Praznični stres je poseban oblik stresa koji predstavlja prolaznu reakciju na promenu svakodnevne rutine i nagomilavanje obaveza karakterističnih za kraj godine. Praznične obaveze povezane su sa finansijskim pritiscima, okupljanjem sa familijom i vremenskim ograničenjima (oko završavanja šopinga, ukrašavanja doma itd), kao i teškoća održavanja zdravih navika, poput ishrane i rekreacije.

Internet anketa sprovedena 2015. godine, pokazala je da je čak 62% ispitanika odgovorilo da doživljava umeren do veoma povišen stres tokom praznika. Samo 10% ispitanika je saopštilo da ne oseća nikakav stres.

Koji su najveći izvori stresa?

Najčešće stresore predstavljaju:

1. Porodični sukobi i pritisak da se provodi vreme za familijom

Međuljudski odnosi mogu biti dodatno napeti za vreme praznika, posebno kada su članovi porodice upućeni jedni na druge tokom nekoliko dana. Treba imati na umu da nijedna porodična situacija nije savršena. S druge strane, ako praznike dočekujete sami, moguće je da se osećate usamljeno ili tužno.

2. Finansijski izdaci

Pojačani troškovi oko poklona, organizacije zabave, putovanja itd. može pojačati doživljaj stresa i povećati brigu oko nošenja sa svakodnevnim troškovima. Moguća su i osećanja krivice ili tuge zbog toga što ne možete da priuštite poklone koje biste želeli.

3. Fizička iscrpljenost

Trka oko kupovine, prisustvovanja na okupljanjima i pripremanja praznične trpeze može da bude veoma iscrpljujuća što može dodatno povećati stres. Tokom višednevnih praznika se obilno konzumiraju hrana i piće, a redovan san i rekreacija se obično zanemaruju, što ostavlja organizam podložnim bolestima.

4. Velika očekivanja

Mogu se odnositi na organizovanje savršenog okupljanja, poklone, ukrašavanje doma itd. Moguće je da preuzimate previše obaveza na sebe, zbog kojih se osećate preplavljeno, ali i krivo kada ne uspete da ih postignete.

Kako prevazići praznični stres?

  1. Postavite jasne granice

Ne morate provesti praznike onako kako se od vas očekuje. Na primer, možete odlučiti da nećete ostati na okupu više nego što možete i da nećete osećati krivicu povodom toga.

Uživajte u prazničnoj trpezi, ali nemojte se prejedati ili piti više nego što vam prija. Ne treba se osećati krivo ako ne jedete preko granica sitosti uprkos nuđenju domaćina.

  1. Postavite realna očekivanja

Ne terajte sebe da ispunite nerealna očekivanja. Ničiji praznici nisu idilični. U redu je da ne postignete sve što biste želeli. Umesto toga, razmislite šta je vama zaista bitno da učinite i to prioritizujte. Ako vam se ne šalju novogodišnje čestitke, nije kraj sveta ako to ne uradite.

  1. Ne preterujte u kupovini

Studije su pokazale da su praznični stres i depresija češći kod osoba koje se veoma istroše u ovom periodu. Odredite realističan budžet koji možete da odvojite na praznike, uključujući poklone, namirnice itd. i pridržavajte ga se. Ako i dalje ne možete da kupite ono što biste želeli, razmislite o drugom načinu na koji možete da pokažete dragim osobama da mislite na njih.

  1. Izmislite svoje običaje

Umesto da pokušavate da ispoštujete običaje koji vam ne prijaju, razmislite šta za vas predstavljaju praznici i kako biste želeli da ih provedete. Na primer, možete posvetiti porodični ručak dragim osobama koje iz raznih razloga nisu više s vama.

Ako živite sa nekim, pitajte ih koji praznični običaji im ne bi nedostajali i prestanite da ih praktikujete. Zajedno osmislite svoju prazničnu tradiciju koju ćete moći da ispunite svake godine.

Zaključak

Ukoliko pratite svoje potrebe i ograničenja, osećaćete se manje napeto, a nivo stresa će biti niži. Dobre vesti su da praznični stres prolazi sa prolaskom sezone praznika.

Autor: Irena Werner, master psiholog i REBT psihoterapeut

Sa željom da Vam ponudimo saznanja koja će Vam olakšati život i poboljšati kvalitet života, pozivamo Vas da se prijavite na psihoterapijske seanse koje se održavaju u prostorijama Psihološkog savetovališta Centar u Beogradu ili online putem Skype-a ili Viber-a.
Prijavi se

 

Postavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *