Prokrastinacija kod dece

Prokrastinacija kod dece

Odlaganje kućnih i školskih obaveza ili prokrastinacija kod dece čest je razlog zbog kojeg se roditelji javljaju psihologu. Sve više roditelja oseća se nemoćno pred naletom školskog gradiva. Osim uspostavljanja dnevne rutine, postavljanja granica i definisanja jasnijih uloga kako bi dete naučilo da preuzima odgovornost, psiholog se susreće i sa anksioznošću roditelja zbog toga što njihova deca nemaju pojam o vremenu, te roditelji imaju utisak da bi deca sve odlagala unedogled ukoliko ih oni ne bi neprestano nadgledali i podsećali na obaveze.

Prokrastinacija kod dece – zbogom!

Od sutra ne odugovlačim! (Ali stvarno!) veoma je korisna knjiga čija je tema upravo prokrastinacija kod dece pružajući čitaocima praktične savete. U ovoj zanimljivoj i duhovito ilustrovanoj knjizi u izdanju Kreativnog centra dato je 12 razloga zbog kojih ljudi odugovlače. Takođe, ponuđeno je i 20 konkretnih saveta koji će osnovcima pomoći da raskrste sa tom lošom navikom. Metode opisane u knjizi podrazumevaju primere odugovlačenja, priče o onima koji odlažu svoje obaveze, modele planiranja i organizovanja obaveza, kao i različite pozitivne rečenice koje dete može koristiti kako bi sebe motivisalo. Knjiga je pisana jednostavno, tako da je dete može lako razumeti.

  • Roditeljima se savetuje da dete obavi sve svoje fiziološke potrebe (da pije, jede, ode do toaleta…) pre nego što sedne da uči.
  • Poželjno je da postoji radni prostor u kojem neće biti igračaka ili drugih predmeta koji deci mogu odvlačiti pažnju.
  • Sve prijatne aktivnosti koje dete voli poželjno je da uslede nakon izvršenja školskih obaveza. Na taj način dete je motivisano da što pre završi zadatak. Pored toga, znatno je teže prekinuti aktivnost koju volimo da bismo radili nešto što ne želimo ili nam bar nije u toj meri privlačno.
  • Još jedan dobar trik može biti da se dogovorite s detetom da radi samo petnaest minuta, ali da to vreme iskoristi da zaista koncentrisano uči, odnosno čita gradivo. U većini slučajeva nakon petnaest minuta nezadovoljstvo popusti, učenik uđe u materiju i nije mu problem da nastavi.

Još saveta za kraj

  • Dobra tehnika može biti i pravljenje postera koji će dete zakačiti na vidno mesto. Na njemu dete treba da napiše listu negativnih posledica koje mogu da se jave ako odlaže učenje.
  • Vizuelizacija je takođe jedna veoma moćna tehnika. Kada dete ima veliki zadatak, potrebno je da zamisli kako je počelo da radi, veoma se trudilo i završilo ga. Osećaj zadovoljstva koji proizlazi iz takvog zamišljanja veliki je podstrek za započinjanje obaveza.
    Poznata je i rečenica „Uradi kada pomisliš na to“. Dete može ovu rečenicu da postavi kao pozadinu na ekran kompjutera ili je može ispisati na papiru i zalepiti na ogledalo.
  • Važno je voditi računa i o pauzama koje dete pravi u toku učenja. One ne bi trebalo da traju duže od deset do petnaest minuta. Za to vreme bitno je da dete ne usmerava pažnju na neki drugi sadržaj (televizor, video-igre, društvene mreže, pričanje telefonom…). Osnovni cilj pauze jeste da dete odmori mozak. Dakle, najbolje bi bilo da se prošeta, uradi neku fizičku vežbu, popije čašu vode ili pojede voće.
  • Uvođenjem drugih sadržaja i zabavnih aktivnosti tokom pauze ponovo se susrećemo s problemom prekidanja prijatnih aktivnosti da bi se radilo nešto manje željeno.

Sada kada vaše dete sve ovo zna, potrebno je samo još da sedne i da uči. 🙂 Srećno!

Autor: Marija Manojlović, psiholog, REBT savetnik

Sa željom da Vam ponudimo saznanja koja će Vam olakšati život i poboljšati kvalitet života, pozivamo Vas da se prijavite na psihoterapijske seanse koje se održavaju u prostorijama Psihološkog savetovališta Centar u Beogradu ili online putem Skype-a ili Viber-a.
Prijavi se

Postavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *