Roditeljstvo i mala škola roditeljstva

roditeljstvo

Roditeljstvo je zahtevno. Znamo da je u unutrašnjem svetu roditelja, još pre rođenja, pa i začeća njihovog deteta „zapisano“ kako će oni najverovatnije reagovati na prisustvo svog deteta, njegove signale i potrebe. S tim u vezi postavlja se pitanje najboljeg momenta i načina intervencije da se prekine prenos nesigurnih obrazaca vezanosti. Da li i kako možemo da pomognemo u kreiranju povoljnijih socioemocionalnih uslova za razvoj deteta? Ako poznajemo roditeljski obrazac afektivnog vezivanja i znamo na kakve teškoće oni mogu da naiđu u svojoj roditeljskoj ulozi,

Shodno tome važno je pomoći majci u odnosu sa novorođenčetom. Da postane svesnija signala koje joj ono upućuje, načina na koje ona reaguje pri opažanju tih signala i efekata koje njene reakcije ostavljaju na dete. Time se pravi prostor za korekciju transgeneracijskih obrazaca interakcije. Oni inače teže da se ponavljaju, učvršćuju i zatim prenose na mentalni plan deteta.

Rane intervencije mogu se vršiti još tokom trudnoće

Trudnoća je, kao i sve razvojne krize, faza emocionalnog nemira i psihičke reogranizacije. U tom periodu oživljavaju stari konflikti, jačaju stare i pojavljuju se nove anksioznosti. Preispituju se postojeće identifikacije, formiraju se i oblikuju reprezentacije bebe i sebe kao majke. Sva ta burna zbivanja i neuobičajena otvorenost za promenu čine trudnoću idealnim periodom za kratke psihoterapijske intervencije.

Roditeljstvo i samoinicijativno obraćanje stručnjacima

Ponekad, mada retko, trudnice su ophrvane simptomima čije značenje ne razumeju. One mogu voditi svoje poreklo u ranoj traumi, gubitku ili nasilju. One same sebi mogu delovati toliko izmenjeno i strano, sa osećanjima koja su preplavljujuća i destruktivna. U takvom stanju neretko i samoinicijativno obraćaju stručnjacima. Češći je slučaj da trudnice uspevaju da koriste svoje uobičajene strategije za izlaženje na kraj sa neprijatnim subjektivnim doživljajima i nemirima, pa time sebi uskraćuju priliku za promenu.

U mnogim situacijama već i ginekolog može otkriti dovoljne razloge za upućivanje žene, ili oba partnera, na preliminarni razgovor i pružanje psihološke podrške. Tu spadaju slučajevi prethodnih neuspešnih trudnoća, traumatičan prethodni porođaj, osnovana sumnja u malformaciju ploda. Na žalost, takav sistem psihološke podrške ženama i parovima koji mogu imati teškoća da svom potomstvu obezbede kvalitetan početak u socioemocionalnom razvoju kod nas ne postoji.

Intervencije kao pomoć rizičnim grupama

Psihoterapijska praksa iznedrila je čitav niz intervencija kao pomoć roditeljima koji pripadaju rizičnim grupama. Grupama za koje postoji veća verovatnoća da će detetu preneti nesiguran obrazac vezanosti. U procenu rizika ulaze različiti faktori: siromaštvo, gubitak posla. Takođe i ranija traumatska iskustva tokom detinjstva roditelja (lišavanje, nasilje ili separacije). Isto tako i teškoće prilikom začeća, nepovoljni nalazi prenatalne dijagnostike, nasilje u porodici, psihičke smetnje kod roditelja, naročito depresija i zloupotreba psihoaktivnih supstanci.

Razvijeni su programi edukacije roditelja koji počinju pre porođaja i nastavljaju se tokom prve i druge godine života deteta. Cilj je da se povećaju šanse za formiranje sigurne afektivne vezanosti. Rezultati rada sa porodicama pružaju mnogo optimizma u mogućnost da se novim generacijama pruže kvalitetniji emocionalni uslovi za ukupan i kvalitetan razvoj ličnosti.

Autor: Olivera Džunić, porodični psihoterapeut i spec. med. psihologije 

Sa željom da Vam ponudimo saznanja koja će Vam olakšati život i poboljšati kvalitet života, pozivamo Vas na naše programe edukacije koji se održavaju u prostorijama Psihološkog savetovališta Centar u Beogradu ili online putem Skype-a ili Viber-a.
Prijavi se

 

 

Postavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *