Terapija tikova

Tikovi

U prethodnom tekstu govorili smo o tome šta su tiikovi kako nastaju i koji sve vrste tikova postoje. Kao što smo već najavili u ovom tekstu ćemo se baviti jednom od momentalno  najzastupljenijih terapija koja se koristi u radu sa pacijentima koji imaju tikove (Comprehensive Behavioral Intervention for Tics-CBIT).

Primer vežbe

Kako biste što bolje razumeli  šta osećaju ljudi koji imaju tikove predlažem da uradite jednu vežbu.  Pokušajte da držite oči otvorene i da ne trepnete jedan minut.  Napetost koju pri ovoj vežbi osetite slična je napetosti koju osećaju ljudi koji imaju tikove. Korisno bi bilo i da obratite pažnju na senzacije koje se javljaju u očima, kao i na osećaj koji imate nakog što ste trepnuli. Sve ovo, terapeut treba da pomogne klijentu da osvesti kako bi postepeno stekao kontrolu nad tikovima.

CBIT tretman

Kada govorimo o CBIT terapiji najpre je bitno videti o kakvim  tikovima se radi i koliko su tikovi kompleksni. Zatim je potrebno napraviti listu situacija i takozvanih „okidača“ koji provociraju tikove.

Povremeno  same situacije mogu biti provocirajuće. Na primer, tikovi se javljaju u situaciji kada osoba treba da priča u grupi ljudi). Dakle bitno je da osoba bude svesna šta se desilo neposredno pre nego što je napravila tik. Da bismo u tome uspeli važno je da osoba osvesti kako se osećala (da li joj je bilo dosadno, da li je bila uzbuđena…). Takođe je bitno da osvesti i koje misli su joj u tom trenutku prolazile kroz glavu. Nekada se npr. ništa ne dešava u spoljašnjoj sredini već su same misli uznemirujuće. Bitno je osvestiti i koje senzacije je osetila u telu (peckanje, svrab, grebanje grla…).

Lista tikova i njihovi okidači

Kada napravimo listu tikova i njihovih okidača tretaman počinjemo od najintenzivnijeg tika. Tretman nastavljamo tako što za svaki tik pravimo njegov alternativni odgovor. Alternativni dgovor je pokret koji nam pomaže da u datom trenutku ne izvršimo tik. Na primer ako se radi o treptanju kliijent bi trebalo da kada oseti nagn za treptanjem veoma polako i kontrolisano otvara i zatvara oči. Kada govorimo o vokalnim tikovima alternativni odgovor mogao bi da bude duboko i koncentrisano disanje. Kada je reč  o nevoljnim pokretima vrata alternativni odgovor mogao bi a bude istezanje vrata, odnosno spuštanje brade polako na grudi.

Primeri tikova i alternativni odgovor

Kada govorimo o češanju nosa alternativni odgovor mogao bi da bude povlačenje mišića nosa na dole, zatvaranje usta i polako udisanje. Ako se tik sastoji iz nevoljnog pokreta pružanja ruke alternativni pokret bio bi kontrolisano i svesno savijanje ruke. Jako je bitno da se alternativni odgovor ponavlja najmanje jedan minut ili sve dokle ne prođe nagon da se izvrši tik.

Alternativni odgovor je pokret koji terapeut i klijent zajedno osmišljavaju a koji bi trebalo da angažuje suprotanu grupu mišića od one koja je angažovna kod izvođenja tika. Vodi se računa i o tome da alternativni odgovor bude pokret koji se lako integriše u svakodnevne aktivnosti i deluje prirodno. Kada  klijent oseti nagon da napravi tik on treba da  uradi dogpovoreni pokret. Zato je jako bitno da je u prethodnom koraku klijent osvestio sopstvene telesne reakcije i okidače za tikove.

Protokol izlaganja

Važno je da klijent izdrži da ne napravi tik makar jedan minut. U početku mu ovo neće uspeti baš svaki put, ali kada god uspe  klijent  može sebe nečim nagraditi. Terapeut i klijent prave dogovor koliko puta u toku dana će klijent pokušati da umesto tika uradi dogovorei pokret. Na primer, klijent može za početak postaviti cilj da pet puta u toku dana umesto tika uradi dogovoreni pokret. Taj broj će se postepeno povećavati. Bitno je da klijent uvidi da iako nije napravio tik ništa se nije desilo i on je podneo svoju unutrašnju tenziju.  Nakon jednog minuta klijent može to sebi i izgovoriti (npr .Nisam napravio tik i dobro sam).

Smatra se da je prosečan broj seansi kod jednostavnijih tikova osam do deset pre nego što dođe do poboljšanja. Okvirno se procenjuje da je terapija uspešna u oko pedeset posto slučajeva.  Ova terapija nešto manje je efikasna kod pacijenta koji imaju pridružene dijagnoze.

Autor: Marija Manojlović, psiholog, REBT savetnik

Sa željom da Vam ponudimo saznanja koja će Vam olakšati život i poboljšati kvalitet života, pozivamo Vas da se prijavite na naše programe edukacije, koji se održavaju u prostorijama Psihološkog savetovališta Centar u Beogradu ili online putem Skype-a ili Viber-a.

 

Postavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *