Večite žrtve – osobe koje su teške i sebi i drugima

Irena Werner 2

Većina u svom okruženju ima barem jednu osobu koja se konstantno drži istog obrasca ponašanja – bez obzira na okolnosti non-stop se žali, negoduje, govori kako „nema sreće“, kako joj „ništa u životu ne ide od ruke“… Čak i kada su okolnosti povoljne matrica ostaje ista, a onda kad se dogodi neka loša situacija čujemo rečenicu: „Tačno sam znao/znala da će se to desiti.“ Ovakve osobe iscrpljuju okolinu igranjem uloge „večite žrtve“ koja traži „spasioca“.

Kako pomoći „žrtvi“ da se tako više ne oseća, a „spasiocu“ da prestane da joj bude na usluzi razgovarali smo sa psihologom Irenom Werner iz Psihološkog savetovališta Centar.

Nema mnogo mogućnosti u ovakvoj situaciji, postoje samo dve opcije – kaže psiholog Werner za Telegraf.

– Jedna je da prekinete odnos sa tom osobom, a druga da ga nastavite, ali da prihvatite da je to njena mana, a da se vi tako postavite i radite na tome da vas to što manje ugrožava, što nije lako. Zato se većina odlučuje za prvu opciju.

Na to za šta ćete se odlučiti, objašnjava naša sagovornica, utiče i koliko vam je ta osoba značajna. Ako je u pitanju član porodice, nije preporučljivo, a vrlo često ni moguće tu osobu „iseći iz života“.

– S druge strane, ako je u pitanju partner ili prijatelj, možete proceniti da vaš odnos ima i mnogih pozitivnih aspekata koji prevazilaze one negativne, pa ni tada ne želite da prekinete. Preostaje da pronađete način da vas takve interakcije minimalno ugrožavaju – navodi Werner.

Odredite vreme za slušanje žalopojki

Prema njenim rečima, ono što možete da učinite da biste zaštitili sebe zavisi od okolnosti svakog odnosa. Prvenstveno je, kaže, potrebno postaviti granice i asertivno zastupati sopstvene potrebe.

– Na primer, stavite jasno do znanja da posle prvog puta, nećete ponovo satima pretresati istu priču da biste došli do istih zaključaka. Ili, odredite koliko tačno vremena će trajati vaš razgovor i ne idite ni minut preko toga. Takođe, ako imate mogućnost, proredite viđanja sa tom osobom; viđajte se s njom onoliko koliko zaista imate energije da potrošite na nju – savetuje sagovornica Telegrafa.

Osim toga, „žrtvi“ možete prijateljski skrenuti pažnju na obrasce samosažaljenja ili isticati dobre stvari u njenom životu, ali su očekivanja da će se nakon toga osoba promeniti iracionalna. Da bi se to desilo, neophodno je da „žrtva“ shvati da ima problem i da poželi da ga reši, samostalno ili uz pomoć psihologa.

Pomozite joj da sebi pomogne. Ljudi od poverenja mogu da pomognu „žrtvi“ u tome da identifikuje kada ulazi u obrasce samosažaljenja i da joj budu podrška u procesu rada na sebi. Ipak, najveći deo posla „žrtva“ mora sama da obavi – ističe Werner.

Najpre je, objašnjava, potrebno da prihvati svoj udeo odgovornosti u životnoj situaciji koja joj se dogodila, jer ne može da promeni svoje ponašanje dok ne vidi kojim svojim postupcima je doprinela okolnostima koje joj smetaju. Takva promena zahteva mnogo truda, pa se često ljudi odlučuju na psihoterapiju kao efektivan način da promene ustaljene obrasce mišljenja i zamene ih zdravijim, konstruktivnijim obrascima.

Rasplet koji nikoga neće povrediti

Kad neko najpre pristane da bude „večiti spasilac“, a onda odluči da izađe iz te uloge, „večita žrtva“ se oseća povređeno. Pitamo psihologa može li se takav odnos dovesti u zdrave okvire.

– Ako je odnos zasnovan na tome da je jedna osoba “spasilac”, a druga “žrtva”, teško je moguće da ne dođe do povređenosti. Ako“spasilac” prestane da radi ono što je radio dotad, najverovatnije će se “žrtva” osećati zbunjeno iznenadnom promenom, povređeno, ljuto…

Takav odnos je moguće izlečiti, ali je potrebno da obe strane rade na tome, jedna na sopstvenim energetski iscrpljujućim obrascima ponašanja, a druga na asertivnom zastupanju svojih potreba. Ono što „spasilac“ može da kaže je: “Tu sam za tebe, ali to moraš da rešiš sam/a. Ja to neću da uradim umesto tebe” – objašnjava Werner.

Odnos “žrtve” i “spasioca” ispunjen je emocionalnom prepletenošću. “Žrtva” traži nekoga na koga će se osloniti kako bi se osećala bolje i srećnije – “spasioca”, dok “spasilac” preuzima previše odgovornosti za tuđe probleme jer želi da udovolji, da usreći drugu osobu.

“Žrtvu” odlikuje sklonost doživljavanju bespomoćnosti, katastrofiziranja problema, pasivnost, nedostatak samopouzdanja, preterana samokritičnost i okrivljavanje drugih ili okolnosti za probleme. S druge strane, “spasilac” se nosi sa strahom da ga prijatelji, partner ili porodica neće voleti ili prihvatiti ako ne udovolji njihovim zahtevima – navodi sagovornica Telegrafa i dodaje:

– Ova dinamika prestaje kada jedna ili obe strane prestaju da troše energiju na drugog i usmere se na lični rast.

Ceo tekst preuzet sa:

https://www.telegraf.rs/zivot-i-stil/porodica-zivot-i-stil/3327467-vecite-zrtve-osobe-koje-su-teske-i-sebi-i-drugima-psiholog-otkriva-kako-da-im-pomognete?preview=true&token=d540f14bf1850c22aa8ac39eca6d95a193e9e8335c9e17d669730463f019eec0

Sa željom da Vam ponudimo saznanja koja će Vam olakšati život i poboljšati kvalitet života, pozivamo Vas da se prijavite na naše programe edukacije, koji se održavaju u prostorijama Psihološkog savetovališta Centar u Beogradu ili online putem Skype-a ili Viber-a.

Postavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *