Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipiscing elit. Sed imperdiet libero id nisi euismod, sed porta est consectetur. Vestibulum auctor felis eget orci semr vestibulum. Pellentesque ultricies nibh gravida, accumsan libero luctus, molestie nunc. Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipiscing elit.

Verovatno ste do sada mnogo puta čuli, ili rekli sami sebi da ćete od sutra ili od ponedeljka početi da primenjujete zdrave životne navike, povećate količinu fizičke aktivnosti radi poboljšanja zdravlja, ostaviti pušenje, da će umesto gledanja televizije ili internet sadržaja raditi nešto korisno za sebe, da će učiti na vreme ili početi sa štednjom od sledeće plate. Međutim, kada dođe to očekivano ,,sutra“, ponedeljak ili sledeća plata, uprkos intrinzičkoj motivaciji i dobrim namerama, često ponovo odložimo te planove za još jedan dan, sledeći ponedeljak ili sledeću platu.

Zašto je toliko teško ostati dosledan i ispunjavati svoje želje? Gde bismo sada bili da smo istrajali u svojim ciljevima? Koliku cenu plaćamo zbog tog odustajanja?

Šta je to prokrastinacija?

Odustajanje oko aktivnosti koje su u našem najboljem interesu i čija realizacija bi vodila našoj dobrobiti, naziva se prokrastinacija. Ona podrazumeva neuspeh da se voljno usmeri kontrola na aktivnosti koje bi nas približile cilju, a najčešće nastaje usled nemogućnosti tolerisanja neprijatnih i negativnih emocija. Zbog toga, umesto da se suočimo sa neudobnostima koje izvršavanje određenog zadatka nosi, biramo trenutna zadovoljstva i olakšanje.

Zašto ne možemo da se nateramo da radimo ono što želimo?

Postoji nekoliko različitih objašnjenja zašto ne možemo da se nateramo da radimo ono što želimo. Psihoanalitičke teorije sugerišu da odlaganje predstavlja odbrambeni mehanizam koji nas čuva od mogućnosti neuspaha. Dodatno, neke druge teorije ukazuju na korene u načinu vaspitavanja, naročito u primerima hronične prokrastinacije. Sem toga, određena istraživanja ukazuju da faktor odlaganja može biti i povezanost doživljavanja uzbuđenja sa izvršavanjem zadataka u poslednjem trenutku. Bihejvioralne teorije sugerišu na to da su nam trenutne nagrade često primamljivije, dok su dugoročne nagrade često neizvesne, pa samim tim nisu dovoljno privlačne. Kognitivne teorije kao objašnjenje prokrastinacije nude u iracionalnim uverenjima koji se uglavnom odnose na perfekcionizam, visoke standarde, strah od uspeha, kao i neuspeha.

Kako da prevaziđemo prokrastinaciju?

Važno je napomenuti da uprkos ogromnoj poteškoći da se istraje i aktivno radi na ostvarivanju željenih aktivnosti, uz napor i odlučnost, moguće je prevazići prokrastinaciju i ostvariti svoje potencijale. Kako bih objasnila kako je to moguće, kao ilustraciju iskoristiću primer kompanije za automobile Ford Motor Company.

Naime, predstavnici kompanije želeli su da pronađu najbolje moguće rešenje koje će podstaknuti svoje korisnike da redovno odvoze svoje automobile na kontrolni servis pregled, budući da je povremeno servisiranje automobila donosilo određene probleme vezane za dostupnost delova, opreme, radnika i slično. Nakon dugog razmišljanja, odlučili su da usvoje strategiju koju je već koristila kompanija Honda. Naime, Honda je grupisala i specifikovala intervale održavanja vozila, na primer: na šest meseci ili 5000 milja, na godinu dana ili 10000 milja, na dve godine ili 25000 milja. Uputstvo je bilo jasno izloženo u prijemnom prostoru njihovog salona i ujednačeno za različite vrste automobila i njihove godine proizvodnje. Dakle, ono što je najvažnije, princip je bio jednostavan, precizan i razumljiv svakoj mušteriji. Nakon svega tri godine nakon početka primene ove strategije, Ford je stigao Hondu u redovnosti održavanja automobila.

Šta možemo naučiti iz ovog primera?

Rastavljanje ciljeva na manje delove, preciznost u planiranju, specifikovanje i jednostavnost povećavaju verovatnoću izvršenja određenog zadatka, koji sam po sebi može delovati dosadno i rutinski, ali čija  redovnost vodi ka ispunjenju viših ciljeva i lične dobiti i napretka.

Dakle, ono što možemo da uradimo, kako bismo ispunili svoje potencijale i ostvarili svoje dugo odlagane ciljeve, jeste da ih prevedemo na manje korake. Da specifikujemo kada, u koje vreme, na kom mestu i koliko dugo ćemo sprovoditi te korake. Takođe, važno je da se redovno podsećamo zašto nam je to važno, šta je dugoročna dobit i svrha koju imamo ako budemo dosledni.

I ono najvažnije, uprkos prirodnoj sklonosti da odložimo ili izbegnemo neprijatnost, važno je da imamo na umu da ljudi takođe imaju sposobnost da se nakon odustajanja vrate postavljenom cilju, da budu uporni i istrajni uprkos preprekama.

 

Tijana Spasojević

Master psiholog

RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

 

Reference:

Ariely, D. (2008). Predictably Irrational: The Hidden Forces That Shape Our Decisions. HarperCollins.

Tice, D. M., & Bratslavsky, E. (2000). Giving in to feel good: The place of emotion regulation in the context of general self-control. Psychological Inquiry, 11(3), 149-159.

O’Donoghue, T., & Rabin, M. (1999). Doing it now or later. American Economic Review, 89(1), 103-124.

Ferrari, J. R., Johnson, J. L., & McCown, W. G. (1995). Procrastination and task avoidance: Theory, research, and treatment. Springer.