Blog Single

Kako da donesete odluku kada se plašite da ne pogrešite

Postoje trenuci u životu kada nas ne iscrpljuje samo problem koji imamo pred sobom, već i sama potreba da donesemo odluku. Što je odluka važnija, to je često veći i unutrašnji pritisak. Tada ne razmišljamo samo o tome šta želimo, već i o tome šta bi moglo da pođe po zlu. U glavi vrtimo različite scenarije, merimo posledice, tražimo sigurnost i čekamo trenutak kada ćemo konačno biti potpuno sigurni da biramo ispravno.

Ali taj trenutak često ne dolazi.

Mnogi ljudi ne ostaju zaglavljeni zato što su neodgovorni ili neodlučni po prirodi. Ostaju zaglavljeni zato što se plaše da će pogrešiti. Plaše se da će snositi posledice lošeg izbora, da će razočarati sebe ili druge, da će izgubiti nešto važno ili da će se jednog dana kajati. I upravo zbog tog straha, umesto da donesu odluku, odlažu je, vraćaju joj se iznova i iznova i ostaju u stanju unutrašnje napetosti.

Problem je u tome što dugotrajna neodlučnost retko donosi mir. Naprotiv, često pojačava anksioznost, iscrpljuje i stvara osećaj da smo zarobljeni između opcija. Čovek tada više ne bira slobodno, već pod pritiskom straha.

Zašto nas je toliko strah da ne pogrešimo?

Strah od pogrešne odluke često nije samo strah od same odluke. Iza njega se obično krije mnogo više.

Nekada je u pitanju potreba da imamo kontrolu i sigurnost. Kada ne možemo da predvidimo ishod, osećamo se ugroženo. Nekada je prisutan perfekcionizam — unutrašnje uverenje da moramo izabrati najbolje moguće, bez prostora za grešku. Nekada je to strah od odgovornosti: ako ja odlučim, onda sam ja odgovoran za posledice. Kod nekih ljudi prisutan je i dubok strah od razočaranja, odbacivanja ili neuspeha, pa odluka počinje da deluje kao veliki rizik, čak i kada objektivno to nije.

Važno je razumeti da potreba da ne pogrešimo često nema veze samo sa sadašnjom situacijom. Ponekad je povezana sa ranijim iskustvima u kojima greška nije bila doživljena kao nešto ljudsko i popravljivo, već kao dokaz neuspeha, nesposobnosti ili razloga za kritiku. Ako je neko odrastao uz visoka očekivanja, strogu procenu ili malo prostora za pokušaj i grešku, sasvim je moguće da će i kasnije u životu donositi odluke sa mnogo više napetosti nego što je potrebno.

Zašto previše analiziranja često ne pomaže?

Kada nas je strah, prirodno je da pokušamo da prikupimo još informacija. To samo po sebi nije loše. Problem nastaje onda kada analiza postane beskrajna. Tada više ne tražimo jasnoću, već apsolutnu sigurnost. A ona u većini životnih odluka ne postoji.

Možemo napraviti listu za i protiv. Možemo pitati druge za mišljenje. Možemo pokušati da sve racionalno sagledamo. Sve to može biti korisno. Ali ako nam ni deset razgovora, ni dvadeset argumenata nije dovoljno da se pomerimo s mesta, onda najverovatnije problem nije u manjku informacija. Problem je u strahu koji stoji iza odluke.

Preterano analiziranje često daje privid da nešto radimo, a zapravo nas zadržava u mestu. Imamo osećaj da smo aktivni, da promišljamo, da ćemo uskoro „doći do odgovora“, a u stvarnosti samo odlažemo neprijatan trenutak kada treba da presečemo.

Ne postoji odluka bez rizika

Jedna od najvažnijih stvari koje možemo sebi da priznamo jeste da ne postoji odluka bez rizika. Svaki izbor nešto donosi i nešto odnosi. Čak i kada biramo dobru opciju, to ne znači da će sve biti lako. Isto tako, ni pogrešan izbor ne znači da je sve izgubljeno.

Odraslo donošenje odluka ne podrazumeva da nikada nećemo pogrešiti. Podrazumeva da prihvatamo da ne možemo sve unapred znati, ali da verujemo sebi da ćemo umeti da se nosimo sa onim što dođe. Zrelost nije u tome da uvek izaberemo savršeno, već da umemo da živimo sa svojim izborima, učimo iz njih i korigujemo se kada je potrebno.

Važno je i da zapamtimo da je i neodlučnost vrsta odluke. Kada dugo ostajemo u mestu, i to ima posledice. Nekada propuštamo prilike, nekada ostajemo u odnosima ili poslovima koji nas iscrpljuju, a nekada samo produžavamo sopstvenu unutrašnju napetost. Zato je korisno da se zapitamo ne samo: „Šta ako pogrešim ako odlučim?“ već i: „Šta gubim ako ne odlučim ništa?“

Kako sebi olakšati donošenje odluke?

Prvi korak je da pokušate da razlikujete realan oprez od paralizujućeg straha. Realan oprez pomaže da stanemo, razmislimo i sagledamo posledice. Paralizujući strah nas drži u mestu i ne dopušta nam da se pomerimo čak ni kada imamo dovoljno informacija.

Drugi korak je da odustanete od zahteva da odluka mora biti savršena. Umesto toga, korisnije je pitati se: koja opcija je u ovom trenutku najviše u skladu sa mojim vrednostima, potrebama i životom koji želim da gradim? Savršena odluka možda ne postoji, ali dovoljno dobra odluka vrlo često postoji.

Treći korak je da se vratite sebi, umesto da slušate samo strah. Strah će gotovo uvek ponuditi najcrnji scenario. On će vas ubeđivati da je sigurnije ne birati, ne rizikovati i ne menjati ništa. Ali ono što je sigurno nije uvek i ono što je dobro za vas. Zato ponekad pravo pitanje nije: „Kako da budem siguran da neću pogrešiti?“ već: „Šta biram kada nisam vođen samo strahom?“

Takođe može pomoći da sebi postavite ograničen rok za odluku. Kada znamo da ćemo se nečim baviti beskonačno, veća je verovatnoća da ćemo ostati zaglavljeni. Rok ne mora biti strog, ali može pomoći da se proces zatvori i da odluka dobije svoj prostor.

Šta kada i dalje ne možete da presečete?

Ako primećujete da vas odluke redovno iscrpljuju, da dugo ostajete u preispitivanju ili da osećate jaku anksioznost svaki put kada treba da izaberete, možda problem nije samo u konkretnoj situaciji. Možda je reč o dubljem obrascu koji se ponavlja.

U takvim situacijama razgovor sa stručnim licem može biti veoma koristan. Psihološko savetovanje ne služi tome da neko odluči umesto vas, već da vam pomogne da jasnije sagledate šta vas koči, čega se zapravo plašite i kako da donesete odluku sa više unutrašnje stabilnosti. Nekada nam nije potreban savršen odgovor, već prostor da se odmaknemo od buke u glavi i jasnije čujemo sebe.

Zaključak

Strah od pogrešne odluke je ljudski. Svi ga ponekad osećamo, posebno onda kada nam je do nečega zaista stalo. Ali život se ne može živeti bez rizika, niti se mir pronalazi u beskonačnom odlaganju. Ne morate biti potpuno sigurni da biste napravili korak. Ponekad je dovoljno da budete dovoljno iskreni prema sebi i dovoljno spremni da podnesete nesigurnost koju svaki izbor nosi.

Jer cilj nije da nikada ne pogrešite. Cilj je da naučite da sebi verujete čak i onda kada ne možete unapred znati sve.