- Csobanka, Z. E. (2016). The Z generation. Acta Technologica Dubnicae, 6(2), 63-76. https://doi.org/10.1515/atd-2016-0012
- Dobešová Cakirpaloglu, J., Kvintová, S., Lemrová, T., & Purmenská, T. (2020). Internet addiction in students belonging to generation Y and Z and its relation to depression. ICERI2020 Proceedings, 1928-1935. https://doi.org/10.21125/iceri.2020.0476
- Dobešová Cakirpaloglu, S., Šmahelová, M., & Seifert, T. (2020). Internet addiction and depression among pre-service teachers: The differences between generation Y and generation Z. Journal of Educational and Social Research, 10(5), 23-31. https://doi.org/10.36941/jesr-2020-0098
- Goleman, D. (1995). Emotional intelligence: Why it can matter more than IQ. Bantam Books.
- Green, T. (2021). The sustainable behavior of Generation Z: Attitudes and actions toward environmental issues. Journal of Environmental Psychology, 71, 101-113. https://doi.org/10.1016/j.jenvp.2020.101113
- Inanc, E. E., Aydoğmuş, C., Metin Camgöz, S., & Özdilek, E. (2022). For Generation Z: What is the underlying reason between emotional intelligence and depression relationship? Sosyoekonomi, 30(53), 27-48. https://doi.org/10.17233/sosyoekonomi.2022.03.02
- Kuss, D. J., & Griffiths, M. D. (2011). Internet addiction in psychotherapy. Counseling Psychology Quarterly, 24(4), 331-348. https://doi.org/10.1080/09515070.2011.608200
- Mayer, J. D., Salovey, P., & Caruso, D. R. (2004). Emotional intelligence: Theory, findings, and implications. Psychological Inquiry, 15(3), 197-215. https://doi.org/10.1207/s15327965pli1503_02
- Primack, B. A., Shensa, A., Sidani, J. E., et al. (2017). Social media use and perceived social isolation among young adults in the U.S. Social Science & Medicine, 200, 22-28. https://doi.org/10.1016/j.socscimed.2017.01.032
- Prensky, M. (2012). From digital natives to digital wisdom: Hopeful essays for 21st century learning. Corwin Press. https://doi.org/10.4135/9781483387765
- Rosyiddin, A., & Afandi, N. (2023). Quarter-life crisis in Generation Z adults. Proceedings of the International Conference on Psychology, Mental Health, Religion, and Spirituality, 1(1), 34-40. https://doi.org/10.29080/pmhrs.v1i1.1135
- Smith, J., & Johnson, R. (2022). Resilience and adaptability: How Generation Z handles rapid change. Journal of Youth Studies, 25(3), 345-360. https://doi.org/10.1080/13676261.2022.2043789
- Twenge, J. M. (2017). iGen: Why today’s super-connected kids are growing up less rebellious, more tolerant, less happy—and completely unprepared for adulthood. Atria Books.
- Van den Eijnden, R. J., Lemmens, J. S., & Valkenburg, P. M. (2016). The Social Media Disorder Scale: Validity and psychometric properties. Computers in Human Behavior, 61, 478-487. https://doi.org/10.1016/j.chb.2016.03.038
Datum posta:
Kategorija:
Generacija Z, koja obuhvata pojedince rođene između sredine 1990-ih i ranih 2010-ih, predstavlja jedinstvenu demografsku grupu, koja je odrasla u digitalnom dobu. Često se o njima govori u kontekstu izazova poput zavisnosti od tehnologije, anksioznosti i depresivnosti. Ipak, ova generacija nosi sa sobom i mnoge pozitivne osobine, koje oblikuju ne samo njihov svet, već i svet koji dolazi nakon njih.
Internet zavisnost i njene psihološke posledice
U savremenom društvu, internet se ustalio kao neizostavan deo svakodnevnog života, pružajući nebrojene prednosti, ali i poteškoće. Od komunikacije i zabave, do učenja i rada, internet prožima gotovo svaki aspekt naše stvarnosti. Ali, kako se zastupljenost naše zavisnosti od interneta sve više povećava, tako raste i zabrinutost oko njegovog uticaja na naše mentalno zdravlje.
Generacija Y (poznata i kao milenijalci) i generacija Z su prve generacije koje su odrasle s internetom. Za njih, digitalna povezanost je podrazumevana, ali ta povezanost dolazi sa sopstvenim izazovima. Prekomerna upotreba interneta, često zvana internet zavisnost, povezana je sa raznim psihološkim problemima, od kojih je depresivnost, verovatno, jedna od najočiglednijih. Internet zavisnost se pojavila kao ozbiljan problem u digitalnom dobu, karakterizovan kompulsivnom upotrebom interneta koja može uzrokovati značajne emotivne i psihološke probleme. Za mnoge ljude, internet je postao beg od stvarnosti, ali ta „umreženost” može, ponekad, doneti više štete nego koristi. Istraživači su se posebno zainteresovali za to kako ova zavisnost utiče na ljude iz generacija Y i Z, jer su to mladi ljudi u procesu oblikovanja svog ličnog i profesionalnog identiteta. Ljudi koji su prekomerno angažovani na internetu često se suočavaju sa smanjenjem socijalnih veza u stvarnom svetu, što može dovesti do osećaja usamljenosti i izolacije.
Generacijske razlike i uticaj na mentalno zdravlje
Generacijske razlike u depresivnosti
Studija koju su sproveli Dobešova Cakirpaloglu i saradnici (2020) pokazuje da, iako su nivoi internet zavisnosti slični između pomenutih generacija, generacija Z iskazuje viši nivo depresivnosti u odnosu na prethodnu. Ovo može biti posledica toga što su članovi generacije Z odrasli u digitalnom okruženju i često su dublje uronjeni u online svet. Razumevanje ovih generacijskih razlika može pomoći u razvoju ciljanih intervencija koje uzimaju u obzir specifične izazove sa kojima se suočavaju različite generacije.
Ova generacija je sklona da prekomerno koristi internet, što može dodatno pogoršati simptome depresije. Takođe, pored same internet zavisnosti, drugi faktori mogu doprineti depresivnosti među mladima. Na primer, visok nivo stresa povezan sa akademskim pritiscima, socijalnim normama i budućnošću može dodatno pogoršati simptome depresije kod ove generacije. Neki autori, poput Tvenge (2017), smatraju da su mladi ljudi ove generacije manje sposobni da se nose sa izazovima i odgovornostima koje dolaze sa odraslim dobom, delom zbog prekomerne zavisnosti od tehnologije. Smanjena izloženost direktnim socijalnim interakcijama i fizičkim iskustvima može umanjiti njihovu sposobnost za suočavanje sa neugodnostima i izazovima, čime se umanjuje njihova pripremljenost za realan svet odraslih.
Digitalna zabluda: idealizovani prikazi i nerealna očekivanja
Digitalne platforme, sa svojim stalnim porukama i slikama, često doprinose negativnim emocionalnim stanjima kod mladih. Stalna izloženost idealizovanim prikazima života drugih i upoređivanje sa sopstvenom stvarnošću može povećati osećaj nezadovoljstva. Ova ,,digitalna zabluda” stvara nerealna očekivanja i povećava pritisak na mlade da se uklope u predstave savršenih slika koje vide onlajn. Dakle, dugotrajna izloženost ovakvim sadržajima može dovesti do osećaja neuspeha i niskog samopouzdanja, što dalje pogoršava simptome depresije. Takođe, kompulsivno korišćenje interneta može poremetiti svakodnevne rutine i odgovornosti, što može dovesti do dodatnog stresa i osećaja bespomoćnosti.
Tvenge (2017) takođe ukazuje na povećanu sklonost ka narcističkom ponašanju među članovima generacije Z. Ova tendencija se može povezati sa kulturom društvenih mreža koja naglašava lični brend i samopromociju. Platforme poput Instagrama i Snapchata pružaju prostor za prikazivanje idealizovanih verzija sebe, što može pojačati narcističke osobine i fokusirati mlade ljude na površinske apsekte svog identiteta. Ova sklonost ka samopromociji može doprineti osećaju nezadovoljstva i anksioznosti, jer se uspesi i vrednosti često mere kroz reakcije i angažman na društvenim mrežama.
Pozitivni aspekti generacije Z u digitalnoj eri
Učenje, kreativnost i inovativnost
Jedan od najznačajnijih aspekata generacije Z je njihova izuzetna digitalna pismenost. Odrastajući s tehnologijom, mladi iz ove generacije razvili su veštine koje im omogućavaju da se lako snalaze u digitalnom okruženju. Prema istraživanju Prenskog (2012), oni ne koriste tehnologiju samo za zabavu, već je aktivno upotrebljavaju za učenje, istraživanje i kreativno izražavanje. Ovo ih postavlja u povoljan položaj na globalnom tržištu rada, koje se sve više oslanja na digitalne veštine. Naime, onlajn platforme za učenje omogućile su im da stiču znanje izvan tradicionalnog obrazovnog sistema. Zapravo, one im pružaju slobodu da uče svojim tempom i usmeravaju se na oblasti koje ih zaista zanimaju, što doprinosi njihovoj sveobuhvatnoj edukaciji i personalnom razvoju. Takođe, njihova kreativnost se često manifestuje kroz digitalne medije, gde uspevaju da spoje tehnološke mogućnosti sa sopstvenim idejama i tako stvore sadržaj koji inspiriše i menja način na koji posmatramo svet.
Inkluzivnost i tolerancija
Jedan od zanimljivih nalaza je smanjenje sklonosti ka buntovništvu i preuzimanju rizika kod mladih iz generacije Z. Ovi mladi ljudi su manje skloni rizičnom ponašanju i više se orijentišu ka očuvanju socijalnih normi. Ova promena može biti rezultat njihovog globalnog pristupa kroz digitalne mreže, koji pružaju priliku za širu interakciju i razumevanje različitosti. Generacija Z je izuzetno inkluzivna i tolerantna prema različitostima. Većina je odrasla u multikulturalnim društvima i uz internet koji im je omogućio pristup različitim kulturama, običajima i perspektivama. Istraživanja pokazuju da su pripadnici ove generacije otvoreniji prema pitanjima rodnog identiteta, seksualne orijentacije i etničkih razlika u poređenju sa prethodnim generacijama. Ova otvorenost i inkluzivnost odražava se u njihovom svakodnevnom ponašanju, kao i u njihovom angažovanju u društvenim pokretima koji se zalažu za ravnopravnost i ljudska prava.
Ekološka svest
Još jedan pozitivan aspekt generacije Z je njihova izražena ekološka svest. Ovi mladi ljudi su odrasli uz informacije o klimatskim promenama i drugim ekološkim problemima, što ih je učinilo svesnim potrebe za očuvanjem planete. Prema Grinu (2021), ovi mladi ljudi su posebno motivisani da usvoje ponašanja koja favorizuju održivost i odgovorno korišćenje resursa, što se ogleda u njihovim potrošačkim navikama i stavovima prema reciklaži.
Rezilijentnost i prilagodljivost
U svetu koji se brzo menja, prilagodljivost i otpornost su ključne osobine koje ova generacija poseduje. Smit i Džonson (2022) ističu da su tehnološke i ekonomske promene, kao i globalne krize, doprinosile razvoju sposobnosti ove generacije da se suoči sa neizvesnošću i pronađe rešenja u kompleksnim situacijama. Ova sposobnost prilagođavanja i otpornosti čini ih spremnim za suočavanje sa budućim izazovima i preuzimanje vodećih uloga u društvu.
Emocionalna inteligencija kao alat za upravljanje internet zavisnošću
Emocionalna inteligencija (EI) igra ključnu ulogu u tome kako pojedinci doživljavaju i upravljaju problemima povezanim sa internet zavisnošću. EI uključuje sposobnost prepoznavanja, razumevanja i upravljanja sopstvenim emocijama, kao i emocijama drugih. Povećanje EI može pomoći u boljem upravljanju stresom i emocionalnim problemima koji proizlaze iz internet zavisnosti.
Kao primer, osobe sa visokom EI mogu koristiti tehnike kao što su mindfulness i refleksija da prepoznaju i upravljaju stresom i preopretećenošću koji mogu nastati kao rezultat prekomerne upotrebe interneta. Ove tehnike omogućavaju bolje razumevanje i regulaciju emocija, što može smanjiti simptome depresije. Takođe, visoka EI omogućava osobama da razviju empatiju i poboljšaju međuljudske odnose, što može smanjiti osećaj usamljenosti i izolacije povezan sa internet zavisnošću.
Stoga, za edukatore i stručnjake za mentalno zdravlje, važno je da se fokusiraju na razvoj emocionalnih veština kao deo sveobuhvatnih strategija za podršku mladima u digitalnom dobu. Dalja istraživanja su potrebna kako bi se bolje razumeli osnovni faktori koji doprinose višim nivoima depresije kod mlađih generacija i razvili efikasni pristupi za upravljanje internet zavisnošću i povezanim mentalnim zdravstvenim problemima.
Zaključak: generacija Z – ravnoteža između inovacije i izazova
Generacija Z nosi sa sobom potencijal da preoblikuje svet na način koji je ranijim generacijama bio nezamisliv. Njihova preduzetnička priroda, digitalna pismenost i snažaj osećaj inkluzivnosti predstavljaju značajne prednosti koje mogu doneti društvene promene i podstaći naš kolektivni napredak. Ipak, ovaj potencijal dolazi s izazovima – od emocionalne nestabilnosti do zavisnosti od tehnologije. Da bi zaista ostvarili svoje mogućnosti, pripadnici generacije Z morau pronaći ravnotežu između koriščenja svojih snaga i suočavanja s izazovima koje nosi digitalna era. Kako nastavljaju da rastu i razvijaju se, imaju priliku da ne samo prepoznaju već i prevaziđu svoje slabosti, gradeći svet koji je istovremeno inovativan, pravedan i emocionalno inteligentan.
Marija Rapajić
Master psiholog
Integrativni psihoterapeut pod supervizijom