Datum posta:
Kategorija:
Fenomen straha da nešto propuštate, takozvani Fear of missing out, u poslednje vreme postao je sve popularniji i zastupljeniji, naročito među mladima. Ovaj fenomen označava doživljaj da drugi ljudi uživaju u prijatnim iskustvima i zadovoljstvima, vode ispunjenije živote, dok, u isto vreme, mi propuštamo nešto suštinski važno. Ovaj osećaj može dovesti do stresa, anksioznosti, opšteg osećaja nezadovoljstva i značajno uticati na naš svakodnevni život. Stoga, kako biste bolje razumeli ovaj fenomen i naučili osnovne smernice kako da se sa njime nosite, pročitajte ostatak teksta koji piše master psiholog Tijana Spasojević.
Kako je nastao fenom Fear of missing out (#FOMO)?
Fenomen Fear of missing out prvi put se u literaturi spominje tek nakon dvadesetih godina. Ovaj izraz prvi je upotrebio Patric McGinnis u članku za novine Harvard Business School, The Harbus, kako bi opisao anksioznost koju su osećali studenti zbog dostupnosti velikog broja opcija i događaja koje su morali da propuste. Iako je u ljudskoj prirodi duboko ukorenjenja potreba za društvenom povezanošću i validacijom, i ne možemo sumnjati da je ovaj fenomen bio prisutan znatno ranije, digitalna era omogućila je stalni uvid u živote drugih ljudi, od restorana do kojih se kreću do intimnih porodičnih trenutaka, i tako pojačala osećaj propuštanja i potrebu za upoređivanjem sa drugima.
Kakav je uticaj #FOMO na mlade?
Društvene mreže i FOMO
Društvene mreže postale su neizostavan život pojedinaca, posebno među mlađim generacijama.
Kao neke od sržnih razloga korišćenja socijalnih mreža u literaturi navode se upravo socijalne potrebe, a društvene mreže, između ostalog, pretežno se shvataju kao kanali za uspostavljanje i od
ržavanje socijalnih odnosa. Paradoksalno, iako društvene mreže imaju mogućnost da nas z
bliže, dovele su do povećanog osećaja usamljenosti i odvojenosti kod mladih. Smatra se da je nedostatak neverbalne komunikacije na društvenim mrežala doprineo manjkom topline i bliskosti u međusobnoj komunikaciji, što posledično vodi do pogrešnih interpretacija sadržaja i postojanju nesporazuma, a dalje ka osećaju usamljenosti i opštem nezadovoljstvu. Čini se da vreme provedeno na društvenim mrežama osobe čini podložnijima osećajima društvene isključenosti i otuđenosti. Tako, kako bi osoba ublažila svoj osećaj usamljenosti, provodi dodatno vreme na društvenim mrežama, čime se strah od propuštanja intenzivira.
Sem toga, rezultati istraživanja sugerišu da adolescenti koji imaju veću potrebu za popularnošću i pripadanjem češće koriste socijalne mreže, čime se povećava njihov stres i anksioznost u vezi sa društvenim mrežama. Na taj način stvara se začarani krug u kome adolescenti procenjuju da njihovi vršnjaci učestvuju u događajima u kojima oni nisu prisutni, čime se njihov strah od propuštanja povećava, kao i vreme provedeno na društvenim mrežama.
Naposletku, nalazi jednog istraživanja koje se bavilo kreiranjem skale za merenje straha od propuštanja navodi da se FOMO sastoji od toga kako osoba percipira sebe i svoja postignuća, kako komunicira sa njima i nivoa anksioznosti vezane za korišćenje društvenih mreža. Ovaj nalaz, kao i prethodno navedeni, sugerišu nam na kompleksnost samog fenomena, ali i njegovu važnost za dalja razmatranja posledica koje ostvaruje u kvalitetu života pojedinaca.
Posledice straha od propuštanja (Fear of missing out) na život mladih
Posledice straha od propuštanja na mentalno zdravlje i blagostanje su očigledne. Konstantno upoređivanje sa drugima i nerealistična očekivanja vode snižavanju samopouzdanja i samopoštovanja. Studije pokazuju da strah od propuštanja pogoršava depresivno raspoloženje, vodi emocionalnoj nestabilnosti, nezadovoljstvu i drugim afektivnim poremećajima.
Sem toga, upotreba mobilnih telefona povezana sa strahom od propuštanja iskustava, utiče na probleme sa spavanjem, uključujući duže vreme potrebno za uspavljivanje i smanjenom dužinom spavanja.
Pored uticaja na mentalno zdravlje i kvalitet života, istraživanja pokazuju da fear of missing out utiče i na sposobnosti donošenja odluka. Naime, pojedinci odugovlače donošenje obavezujućih odluka, budući da su skloni tome da drže druge opcije otvorene, kako ne bi propustili bolju odluku i potencijalno važno životno iskustvo koje bi vodilo većem zadovoljstvu.
Sem toga, strah od propuštanja blisko je vezan sa sniženim akademskim postignućem, putem prekomerene upotrebe telefona, koja vodi oslabljenim kognitivnim sposobnostima i poteškoćama sa koncentracijom i pamćenjem.
Ne samo to, pojedina istraživanja ukazuju na vezu straha od propuštanja i fizičkog zdravlja, u vidu neadekvatne ishrane, telesnog držanja i drugih nezdravnih životnih navika.
Kako prevazići strah od propuštanja stvari?
Iako je fenomen straha od propuštanja široko rasprostranjen i mnogi su ga bar ponekad doživeli, moguće ga je prevazići. Prvi korak ka tome jeste uviđanje da u trenucima upoređivanja sa drugima, mi zapravo poredimo svoj ,,prosečni život“ sa nečijim ,,idealnim prikazom svog života“.
Ograničavanje vremena ispred ekrana
S obzirom na to da je strah od propuštanja stvari povezan sa korišćenjem društvenih mreža, preporučuje se ograničavanje upotrebe mobilnih aplikacija. Sem toga, obratite pažnju i koga pratite na društvenim mrežama, te u svoj feed možete dodati prijatne i pozitivne osobe, kreativce čiji sadržaj nije provocirajućeg karaktera.
Fokusiranje
Umesto da se fokusirate na ono što nemate, fokusirajte se na ono što imate. Možda ste upravo sada, tamo gde ste ranije maštali da ćete biti. Podsticanje zahvalnosti dovodi do prijatnih efekata i povećanja životnog zadovoljstva.
Postavljanje prioriteta i realističnih očekivanja
Niko u životu ne može da ima sve, te se osvrnite na svoje ciljeve, životne vrednosti, motive, interesovanja i postavite priorite. Ne možete imati sve i biti svuda, ali možete se usmeriti ka onim aktivnostima koje su vama od značaja. Prihvatanje realnosti doprineće umanjenju stresa i anksioznosti i povećati uživanje u sadašnjem trenutku.
Razvoj samoprihvatanja
Shvatanje da se život sastoji od prijatnih i neprijatnih iskustva, da mi imamo mane i vrline, da ne možemo biti savršeni, može doprineti razvoju bezuslovnog samoprihvatanja sebe i svojih iskustava kao takvih. Zauzvrat, možemo ceniti svoj život koji vodimo, uz rad na onim poljima koje želimo da unapredimo, i da istovremeno budemo zadovoljni svojim životom.
Psihoterapija
Ukoliko želimo da dublje razumemo sebe i svoje potrebe, da naučimo strategije i tehnike rešavanja anksioznosti i straha od propuštanja stvari, svakako da i psihoterapijski rad može biti adekvatan izbor.
Za više informacija o individualnim psihoterapijskim seansama i edukacijama možete nas kontaktirati putem imejl adrese: [email protected]