Kolektivne iluzije

Kolektivne iluzije podrazumevaju naše mišljenje o tome kakva shvatanja, stavove, želje i preferencije ima većina ljudi u našem okruženju. Sa pojavom društvenih mreža i upotrebom digitalnih tehnologija kolektivne iluzije postale su zastupljenije i masovnije nego ranijih godina. Kolektivne iluzije predstavljaju socijalni fenomen. One mogu obuhvatati najrazličiije teme: uspeh, obrazovanje, zdrav način života, rad institucija, poverenje u poslovnom okruženju, kulturne stereotipe. Ono o čemu retko razmišljamo jeste na koji način svako od nas učestvuje u kreiranju i održavanju kolekivnih iluzija i koje su njihove posledice.

Proučavanje kolektivnih iluzija

Proučavanje kolektivnih iluzija bazira se na otkrivanju ličnog odnosno „privatnog“ stava pojedinca u situacijama kada ga on ne mora iznositi u javnost i kada ni na koji način ne trpi socijalni pritisak. Kada se rade istraživanja na ovu temu ona obično obuhvataju dva upitnika koja se daju ispitaniku. Jednim anonimnim upitnikom procenjuje se stav koji ispitanik ima o nekoj društvenoj temi ili pojavi. Drugim se procenjuje šta on misli koji je stav većine o toj istoj temi ili pojavi. Na taj način otkrivaju se kolektivne iluzije odnosno ono za šta pojedinac smatra da je verovanje i mišljenje većine.

Kolektivne iluzije kao socijalne norme

Uglavnom ne razmišljamo o tome kako kolektivne iluzije jedne generacije postaju socijalna norma sledeće. Možemo reći da kolektivne iluzije današnjice kreiraju vednosni sistem budućih generacija. Jedan od primera jeste svakodnevno objavljivanje sadržaja na društvenim mrežama. Svako od nas na društvene mreže stavlja ono što misli da bi se drugima dopalo, čak i ako to nije nešto što je na nas zaista ostavilo utisak. Tinejdžeri koji imaju pristup  tom saržaju počinju da veruju da je on verna replika stvarnosti.

Psihologija konformizma

Konformiranje predstavlja spremnost da se prihvati mišljenje i ponašanje drugih osoba, članova grupe kojoj pojedinac pripada, a da za takvo ponašanje nema racionalnih razloga niti prisila. Iako možda ne deli stavove grupe,  pojedinac  se priklanja  mišljenju većine  zato  što veruje da je takvo mišljenje očekivano, poželjno i opšteprihvaćeno. Stav grupe podstiče pojedinca da  sumnja u sopstvenu procenu. Kao deo grupe  pojedinac usvaja vrednosti grupe koje vremenom sve manje preispituje. Interesantno je da je procentualno mali broj ljudi ekstreman i radikalan u svojim stvavovima. Većina ljudi je zapravo spremna da se prikloni stavu drugih. Ovo ukazuje na moć botova na društvenim mrežama čiji je zadatak da nam lažno predstave da je stav manjine ili jednog dela populacije zapravo stav većine. Time se stvara socijalni pristisak i smanjuje se verovatnoća iznošenja suprotnog stava. Pojam konformizam nije nov i u domenu socijalne psihologije već odavno se izučava.

Iluzija o ,,uspešnom životu“

Interesantno je spomenuti da je jedna od najrasprostranjenih kolektivnih iluzija, iluzija o „uspešnom životu“. Naime američki naučnici ispitivali su šta ljudi veruju da drugi podrazumevaju pod „uspešnim životom“ (successful life ) i šta je ono što bi za njih lično bio uspeh u životu.   Većina ljudi odgovorila je da drugi pod uspešnim životom podrazumevaju bogatstvo, slavu i satus dok bi oni sami uspehom smatrali da obezbede više vremena koje mogu da provode sa porodicom i uspostave bolje međuljudske odnose.

Kako ukloniti kolektivne ilzuje?

Naučnici su otkrili da se kolektivne iluzije najbrže i najlakše uklanjanju ukoliko promena dolazi „iznutra“. Naime, kada jedan član grupe izrazi neslaganje, podstaći će i druge da preispitaju grupne vrednosti i stavove. Takođe, neslaganje jednog člana može podstaći i druge da i sami javno iskažu sopstveno neslaganje. Ovakva promena je brža i efikasnija kada sami članovi grupe podstiču promene nego kada to čini neko izvan grupe.

Važno je da se podsećamo da kolektivne iluzije  nisu činjenične istine o svetu već ideje o tome šta su opšteprihvaćena mišljenja većine ljudi.  Zato je neophodno i da se društvo neprekidno trudi da  omogući da se javno iznose različita mišljenja kako ne bi imali pogrešne pretpostavke o tome šta misli većina. Razbijajući kolektivne iluzije stvaramo prostor u kome mladi ljudi i svi ostali imaju mogućnost da iskažu svoje autentiče želje i potrebe znajući  da i svako drugi ima jednaka prava kao i oni.