Krizna situacija

Datum posta:

Kategorija:

Krizna situacija

Krizna situacija obično pokreće akutnu stresnu reakciju, koja predstavlja odgovor na težak fizički i mentalni stres. Obično se javlja nakon događaja koji su egzistencijalno ugrožavajući i prete narušavanju integriteta osobe. Simptomi mogu početi da se ispoljavaju odmah nakon stresnog događaja i traju do četiri nedelje.

Reakcija na stres kod dece

Kao posledica reakcije na stres izazvan traumatskim događajem  ponašanje vaše dece može se promeniti. Odmah nakon događaja mogu se javiti „ošamućenost” i dezorijentacija, karakteristične za stanje šoka u kome dete pokušava da razume šta se  desilo. Ovo može dovesti do povlačenja u sebe, negiranja novonastale situacije, kao i do izražene anksioznosti.  Mogu se javiti problemi sa spavanjem, teškoće u koncentraciji, na školske zadatke ili obaveze kod kuće, promene apetita, kao i  promene raspoloženja. Neretko dolazi do ponovnog proživljavanja traume u vidu flešbekova i košmarnih snova, kao  i povećane razdražljivosti. Dobro je da i sama deca ovo znaju kako ih sopstvene emocije i ponašanje ne bi dodatno zabrinjavali. Ovakve promene su normalne, a ponašanje bi trebalo da se stabilizuje u periodu do četri nedelje,  ako se u tom periodu ne dogode drugi traumatični događaji.

Krizna situacija i podrška detetu

Evo kako u tom periodu možete da pomognete svojoj deci:

Često proveravajte kako se deca osećaju. Pitanja koja vam u tome mogu pomoći su na primer:

Kako si? Da li hoćeš da pričamo o onome što se desilo? Šta te sada najviše brine? Šta bi ti sada prijalo ? Da li mogu da uradim nešto da ti pomognem?

Pomozite detetu da prihvati svoje emocije tako što ćete mu reći da su sve emocije normalne u vanrednoj situaciji. Dete ima pravo da oseća strah, krivicu, bes, tugu, anksioznost li bilo koju drugu emociju. Razgovarajte sa njim o tome.

Značaj podrške i bezbednog okruženja

Budite iskreni prema svom detetu. Normalno je da i sami doživljavate brojne emocije. Ukoliko ste njima prepravljeni, potražite pomoć. Nema potrebe da svoje emocije krijete od dece, ali ukoliko je to moguće izbegnite da sa decom razgovarate u trenucima emocionalne preplavljenosti, kada ste i sami pod afektom. Bitno je da i sami razumete šta osećate kako biste na adekvatan način o tome razgovarali sa detetom.

Neka vaš dom bude sigurno mesto. Potrebno je da deca dom doživljavaju kao predvidivo i poznato okruženja. Dnevna rutina, planiranje i organizacija obaveza u ovome mogu da vam pomognu. Predvidivost aktivnosti pomoći će detetu da povrati osećaj kontrole i sigurnosti. U situacijama u kojima dete ne zna kako da razume i objasni ono što se desilo naročitu pažnju ćemobraćati na ponašanje odrasih kako bi i samo znalo šta da radi kako da se ponaša. Zato je važno da vodite računa o razgovorima koje vodite sa ostalim (odraslim) članovima domaćinstva. Budite svesni toga da dete može da čuje razgovor ili deo razgovora i da na osnovu toga rekonstruiše šta se desilo i zaključi šta vi mislite o nekom događaju. Ukoliko mislite da je dete čulo neki razgovor dobro je da sa detetom proverite šta o tome misli.

Napravite „pauzu od loših vesti”. Važno je da u svakodnevnu rutinu uključite i stvari za koje znate da ih dete voli i u njima uživa kako bi dobilo mogućnost da se opusti i bar nakratko distancira od nemilog događaja. Trudite se da dete zaštitite od nepotpunih i neproverenih informacija koje bi mogle dodatno da ga uznemire. Pratite sadržaje koji dolaze do vašeg deteta i razgovarajte sa njim o tome. Ukolio dete odbija da prati dalji tok i rasplet događaja poštujte njegovu želju.

Podrška i pomoć

Izbegavajte meste nesreće kako biste izbegli retraumatizaciju. Ukoliko je potrebno da se dete vrati na mesto nesreće neophodno je da se ovo uradi postepeno u saradnji sa stručnjacima (psiholozima, psihoterapeutima ili psihijatrima) koji bi mogli da vas u tom procesu usmeravaju.

Ako smatrate da Vam je neophodna podrška ili savetovanje, slobodno nas kontaktirajte putem web-sajta ili i-mejl adrese.

Ostavite odgovor