Datum posta:
Kategorija:
Master psiholog i RE&KBT psihoterapeut Irena Werner dala je izjavu na temu Diskriminacija muškaraca – tema o kojoj se ćuti, za dnevni list Danas.
Svest o postojanju diskriminacije muškaraca
Diskriminacija muškaraca je problem koji zahteva veću svest i angažovanje radi postizanja rodne ravnopravnosti. Muškarci svakodnevno doživljavaju neprijatne situacije u kojima diskriminacija na osnovu pola utiče na njihovo psihičko zdravlje i kvalitet života u celini. Psihološkinja iz Psihološkog savetovališta Centar Irena Werner navodi da su muškarci svesni kada bivaju diskrimisani po drugim karakteristikama poput nacionalnosti, boje kože, seksualne orijentacije i slično, a ne prema samom polu. Oni prvo prolaze kroz faze negiranja priznanja o diskriminaciji, da bi tek posle nekog vremena o tome otvoreno progovorili, tvrdi Werner.
Uzroci diskriminacije
Stereotipi igraju ključnu ulogu u oblikovanju diskriminacije muškaraca. Društvene norme češto nameću pritisak na muškarce da se ponašaju u skladu sa strogim idejama o muškosti. To može dovesti do suptilne ili otvorene diskriminacije onih koji se ne uklapaju u te stereotipe.
Posledice diskriminacije muškaraca – tema o kojoj se ćuti
“Posledice diskriminacije ogledaju se u slici o sebi i svetu, pogotovo ako do diskriminacije dolazi u ranom dobu ili mladosti. Slika o sebi može biti narušena i pretežno negativno percipirana. Usmerenost je na svoje mane i generalizacija negativnih osobina”, kaže psihološkinja. Dodatno, kako ističe, diskriminacija utiče na snižavanje samopouzdanja, a samim tim i samoefikasnosti. Percepcija budućnosti može biti pesimistička, a sveobuhvatni uticaj diskriminacije utiče na status mentalnog zdravlja. Ovakva percepsija i interpretacija može dovesti do pojave depresivnosti, anksioznosti, akutne ili hronične stresne reakcije. Preporučena je REBT psihoterapija, koja omogućava uvid u disfunkcionalne misli, emocije i ponašanje. Psihoterapijskim radom se koriguju isti u smeru tačnih, korisnih i logičkih misli. REBT je psihoterapijski pravac kognitivno-bihejvioralne orijentacije. Zasnovan je na tvrdnji koju je formulisao grčki filozof Epiktet, da “ljudi nisu uznemireni događajima samim po sebi, već svojim viđenjem tih događaja”. Ne čine nas srećnim, uznemirenim ili zabrinutim situacije koje nam se dešavaju u svakodnevnom životu, već način na koji mi posmatramo te situacije . Od načina na koji razmišljamo zavisi način na koji ćemo se ponašati i osećati.