Osećaj usamljenosti tokom praznika

Osećaj usamljenosti tokom praznika se često javlja kod nekih ljudi. Praznici se često doživljavaju kao vreme bliskosti, topline, zajedništva i porodične povezanosti. Zašto se neki ljudi baš tokom praznika osećaju usamljeno? Gde god da pogledamo, nameće se slika srećnih ljudi okupljenih oko stola, nasmejanih porodica, partnera koji razmenjuju pažnju i osećaja da svi negde pripadaju. Međutim, za mnoge ljude praznici nisu vreme radosti, već period u kome se usamljenost oseća snažnije nego inače.

Zašto se javlja osećaj usamljenosti?

Baš zato što se od praznika očekuje da budu ispunjeni bliskošću, oni mogu dodatno pojačati osećaj praznine. Osećaj usamljenosti tokom praznika stKada imamo utisak da svi drugi imaju svoje mesto, svoje ljude i svoj mir, lako možemo početi da osećamo da smo izvan toga. Usamljenost tada ne dolazi samo iz fizičke samoće, već iz unutrašnjeg osećaja nepovezanosti i nepripadanja.

Osećaj usamljenosti tokom praznika može biti zbog odnosa koji nisu onakvi kakvi bi želeli da budu.  Nekome nedostaje partner, nekome porodica, nekome bliskost koju nikada kada nije imao, a nekome osoba koje više nema. U tom smislu, praznici često ne pojačavaju samo ono što imamo, već još više ističu ono što nam nedostaje. I upravo zbog toga mogu biti emocionalno veoma zahtevni.

Osećaj usamljenosti kada smo okruženi drugim ljudima

Važno je reći da se usamljenost ne javlja samo kada je neko fizički sam. Moguće je sedeti za punim stolom, biti okružen ljudima, a ipak se osećati duboko neshvaćeno, udaljeno i emotivno odvojeno. Nekada prisustvo drugih ljudi čak još jače osvetli činjenicu da nam nedostaje istinska bliskost, sigurnost ili osećaj da smo viđeni i prihvaćeni.

Praznici često pojačavaju i poređenje sa drugima. Društvene mreže, reklame i opšta atmosfera stvaraju utisak da bi ovo trebalo da bude najlepši deo godine. Kada se ne osećamo tako, možemo početi da mislimo da sa nama nešto nije u redu. Ali nije. Osećati tugu, prazninu ili usamljenost tokom praznika ne znači da ste slabi, nezahvalni ili „preosetljivi“. To je često sasvim ljudska reakcija na period koji nosi mnogo očekivanja i emotivnih pritisaka.

Nekada praznici aktiviraju stara sećanja, porodične rane, gubitke ili nerazrešene odnose. Umesto mira, oni donesu napetost. Umesto opuštanja, vrate nas osećaju da nešto u nama i dalje boli. To posebno može biti teško ljudima koji već duže vreme funkcionišu pod stresom, nose unutrašnji teret ili se inače osećaju usamljeno, ali tokom godine uspevaju da to nekako potisnu kroz obaveze i dnevnu rutinu. Kada tempo stane, emocije često isplivaju na površinu.

Prvi korak nije da sebe naterate da budete bolje raspoloženi ili da po svaku cenu „uđete u praznično raspoloženje“. Mnogo je važnije da sebi priznate kako se zaista osećate. Nekada upravo to priznanje donosi olakšanje. Kada prestanemo da se borimo protiv sopstvenih osećanja, otvara se prostor za više razumevanja, nežnosti prema sebi i realniji odnos prema sopstvenim potrebama. tokom ovog procesa psihoterapijska podrška može imati ključnu ulogu

Posvetite se sebi

Ako vas praznici redovno suočavaju sa usamljenošću, tugom ili osećajem unutrašnje praznine, možda nije problem samo u ovom periodu godine. Možda su praznici samo trenutak kada ono što inače potiskujete postane glasnije. Upravo zato oni nekada mogu biti važan signal da je vreme da sebi posvetite više pažnje i podrške.

Razgovor sa stručnim licem može pomoći da bolje razumete šta stoji iza tih osećanja i kako da kroz njih prolazite sa manje tereta. Psihološko savetovanje ne mora da bude rezervisano samo za velike krize. Nekada je ono upravo prostor u kome osoba prvi put sebi dozvoli da kaže: „Nije mi dobro, i želim da razumem zašto.“

Za zakazivanje nas kontaktirajte na office@pscentar.com.