Datum posta:
Kategorija:
Procena ličnosti predstavlja složen i važan proces u domenu psihologije koji se oslanja na opsežan skup metoda i teorija kako bi se shvatili i kvantifikovali različiti aspekti ličnosti. Ličnost je kompleksan konstrukt koji se sastoji od relativno trajnih karakteristika pojedinca, a njena procena ima značajan uticaj, kako u kliničkoj praksi, tako i u poslovnom svetu.
Procena ličnosti je krajnji rezultat prikupljanja informacija namenjenih unapređenju psihološke teorije i istraživanja i povećanju verovatnoće da će se mudre odluke doneti u primenjenim okruženjima (npr. prilikom odabira najperspektivnijih ljudi iz grupe kandidata za posao).
Takođe, to je važna aktivnost koju većina kliničkih psihologa obavlja u bolnicama, klinikama, savetovalištu, privatnoj praksi i poslovnom svetu. Procena ličnosti, koja se razlikuje od pukog testiranja, složena je i uključuje evaluaciju zasnovanu ne samo na rezultatima testa, već i na intervjuima, posmatranju i analizi podataka iz prošlosti. To takođe podrazumeva izvođenje zaključaka iz podataka. Kada je procena dobro urađena, uključiće hipoteze koje će omogućiti verifikaciju ili pobijanje predviđanja koja proizilaze iz procene.
Štaviše, različiti teorijski modeli su generisali veoma različite strategije za merenje ovih karakteristika. Na primer, humanistički orijentisani modeli tvrde da ljudi imaju jasne, dobro definisane ciljeve i da aktivno nastoje da ih ostvare. Stoga, ima smisla pitati ih direktno o sebi i njihovim ciljevima. Nasuprot tome, psihodinamski orijentisane teorije predlažu da ljudima nedostaje uvid u svoja osećanja i motive. One smatraju da na ponašanje ljudi utiču procesi koji deluju van njihove svesti. S obzirom na to da ljudi nisu svesni ovih procesa, nema smisla pitati direktno o njima. Stoga je potrebno usvojiti potpuno drugačiji pristup da bi se identifikovali ovi nesvesni faktori. Nije iznenađujuće što su istraživači usvojili širok spektar pristupa za merenje važnih karakteristika ličnosti.
Metode procene
Jedan od osnovnih ciljeva procene ličnosti je razumevanje karakteristika pojedinca, koje se obično manifestuju kroz njegovo ponašanje, emocije, stavove i interakcije sa okolinom. Postoji različitost pristupa proceni ličnosti, a kontroverze okružuju mnoge aspekte široko korišćenih metoda i tehnika.
Direktan pristup
Metode koje su razvili psiholozi za procenu ličnosti dele se na dve glavne kategorije. Jedan od pristupa je direktan pristup, koji obuhvata upotrebu strukturiranih alata, kao što su skale procene ličnosti ili inventari, intervjui, posmatranje ponašanja i informacije od značajnih drugih. Skale procene obično se sastoje od niza pitanja ili izjava na koja ispitanik odgovara ili procenjuje stepen slaganja sa njima, a rezultati se koriste za procenu različitih dimenzija ličnosti kao što su ekstraverzija, neuroticizam, otvorenost, savesnost i slično. One se smatraju objektivnim merama procene jer je bodovanje standardizovano i na pitanja se može odgovoriti samo na ograničen broj načina, kao što su da ili ne, ili tačno ili netačno. Dakle, osoba koja boduje test ne mora da tumači test kako bi ocenila pojedinačne stavke. Takođe, to su mere samoprocene jer pojedinci koji rade test samostalno odgovaraju na pitanja, koja su obično u formatu papir-olovka.
Metode intervjua, bilo strukturirane ili nestrukturirane, takođe se oslanjaju na samoizveštavanje. Intervjui se koriste kako bi se postiglo dodatno razumevanje ličnosti putem razgovora sa ispitanikom. Oni koji koriste skale procene i vode intervjue kao osnovu za procenu ličnosti, veruju da je najbolji način da se nešto sazna o osobi jeste da se direktno pita sama osoba. Pored inventara i intervjua, mnogi psiholozi bihejvioralnog usmerenja koriste opservacione metode, kako bi dobili detaljnije informacije. Opservacije se mogu sprovoditi u različitim kontekstima, od svakodnevnih situacija do specifičnih terapijskih ili radnih okruženja.
Indirektan pristup
Drugi, indirektni metod obuhvata upotrebu nestrukturiranih tehnika kao što su Test tematske apercepcije (TAT) ili Roršahov test. Ove tehnike se zasnivaju na interpretaciji simboličnih ili dvosmislenih stimulusa, kako bi se otkrile latentne karakteristike ličnosti. Ovi instrumenti su dizajnirani tako da tražene informacije nisu jasno vidljive iz prirode testa i, stoga, olakšavaju prikupljanje materijala od pojedinaca, iako oni možda nisu svesni ovog materijala ili možda žele da sakriju informacije. Na primer, TAT koristi seriju slika koje ispitanik treba da interpretira, dok Roršahov test koristi mrlje mastila koje ispitanik treba da rastumači na subjektivan način.
Važno je napomenuti da svaka od ovih metoda ima svoje prednosti i ograničenja, te je često najefikasnije koristiti kombinaciju različitih pristupa, kako bi se dobilo najkompetnije razumevanje ličnosti pojedinca.
Ne smemo zaboraviti
Pri korišćenju metoda procene ličnosti, važno je uzeti u obzir i etičke principe. To uključuje poštovanje privatnosti i poverljivosti informacija, kao i osiguranje da se metode koriste na način koji je fer i pravedan prema svim pojedincima.
Kroz proces procene ličnosti, psiholozi teže ka obuhvatnijem razumevanju pojedinca kako bi pružili relevantnu podršku i terapiju u kliničkom kontekstu, kao i kako bi pomogli u selekciji i razvoju ljudskih resursa u poslovnom svetu. Sve ovo zajedno čini process procene ličnosti ključnim segmentom razvoja psihološke teorije i prakse, kao i način za bolje razumevanje i unapređenje ljudskog funkcionisanja u svim sferama života.
Ukoliko želite da istražite svoju ličnost i bolje razumete sebe, pozivamo Vas da nas kontaktirate putem našeg sajta. Naš tim će Vam pružiti mogućnost da saznate više o svojim karakteristikama i potencijalima kroz proces procene ličnosti. Uz našu podršku, otkrijte više o sebi i svojim unutrašnjim snagama!
Reference: Mischel W. (1972). Direct versus indirect personality assessment: evidence and implications. Journal of consulting and clinical psychology, 38(3), 319–324. https://doi.org/10.1037/h0032896
Vane, J. R., & Guarnaccia, V. J. (1989). Personality theory and personality assessment measures: How helpful to the clinician? Journal of Clinical Psychology, 45(1), 5–19. https://doi.org/10.1002/1097-4679(198901)45:1<5::AID-JCLP2270450102>3.0.CO;2-P
https://www.britannica.com/science/personality-assessment/Assessment-methods
https://nobaproject.com/modules/personality-assessment
Marija Rapajić
Master psiholog
Integrativni psihoterapeut pod supervizijom